Krv u pesku Sinaja
U najkrvavijoj epizodi četvorogodišnjih operacija radikalnih islamista po Egiptu, 305 vernika stradalo je u napadu na džamiju na severu Sinajskog poluostrva, podsećajući naciju da nema način da obuzda terorizam. Proglašena je trodnevna nacionalna žalost, predsednik Abdel Fatah al Sisi obećao je memorijal žrtvama brutalnog pogroma blizu grada Ariša, poslao je avione da napadaju neidentifikovane ciljeve ali njegov posao je da nađe efikasnije metode rata sa militantima. Islamisti su na Sinaju aktivni od vremena rušenja režima Hosnija Mubaraka 2011.
Pripadnici radikalnog selafističkog krila suprotstavljali su se i novoj umereno islamističkoj vlasti Muslimanske braće. Mohameda Morsija, prvog demokratski izabranog predsednika bliskog Braći, proglasili su za „jeretika” jer je pokušavao da spoji islam i demokratiju, dok su se militanti borili za viziju islamske države i na Sinaju osnovali sud koji je isključivo sudio po zakonima šarije.
Početak uspona sinajskih džihadista označen je formiranjem grupe Ansar beit al Magdis (Branitelji svete kuće), povezane u početku sa Al Kaidom i poznate po mržnji prema Izraelu. Pravi rat sa režimom počeo je međutim od avgusta 2013. kada je Sisi u vojnom udaru oborio Morsija, Muslimansku braću proglasio za terorističku organizaciju, a hiljade njihovih simpatizera poslao u zatvor.
Uprkos svim ideološkim razlikama sa Muslimanskom braćom i optuživanja Morsija, novi džihadistički talas usledio je ubrzo posle Sisijevog udara. Ansar je konflikt otvorio 2014. napadom u pograničnom mestu Rafa u kome su stradala 32 oficira i vojnika.
Emiri sinajskog terorizma u međuvremenu su u sukobu Islamske države i Al Kaide odabrali stranu: krajem iste godine iskazuju odanost Islamskoj državi i menjaju ime u Islamska država vilajat Sinaj. Vođe samoproklamovanog kalifata šalju im novac i oružje i pozivaju ih da „miniraju puteve (egipatskoj armiji i službama bezbednosti), odseku im glave i da njihov život pretvore u teror i pakao”. Ansar ih je poslušao, a značajan broj svojih sledbenika poslao na obuku u logore ID u Iraku ili među mudžahedine Al Šama u Siriji.
Egipatske snage bezbednosti uvučene su tako na Sinaju u zamku četvorogodišnjeg rata iz koga ne znaju kako da se izvuku ni posle stotina poginulih vojnika i policajaca i milijardi dolara pomoći koju su od SAD dobile za borbu protiv terorizma.
Predsednik Sisi, bivši general, predstavlja se kao glavni protivnik džihadista, ali ne uspeva da se izbori sa protivnikom koji na severu Sinaja – siromašnoj i zapostavljenoj zoni zemlje – već sedam godina uspostavlja snažnu vojnu i logističku bazu koja se u vremenima poraza Islamske države po Iraku i Siriji ojačava u ljudstvu. Zašto je 2015. ignorisan zahtev beduinskih plemenskih vođa da ih naoružaju kako bi se uključili u borbu protiv džihadista?
Zasad ni jedna od poznatih islamističkih grupa koje operišu po Egiptu nije preuzela odgovornost, ali po svemu sudeći radi se o pripadnicima Ansar Beit al Magdisa. Spekuliše se da je napad na džamiju odmazda za likvidaciju dvojice ekstremista koji su ubijeni ranije istog dana i za pogibije više desetina terorista poslednjih nedelja. Ima i nagađanja da napadači pripadaju jednoj ekstremnoj palestinskoj grupi koja je protiv nedavnog pomirenja Fataha i Hamasa pri čemu je Egipat imao ključnu posredničku ulogu.
Islamisti su do sada mahom napadali vojne i policijske snage, ali ovoga puta žrtve su isključivo bili civili okupljeni na molitvi petkom. Da li je ovo najava širenja brutalne taktike jer ekstremisti su dosad napadali samo egipatske hrišćane Kopte?
Vesti da je među vernicima u sinajskog džamiji bili pripadnici sufijske škole islama pokazuje da militanati ne prave razliku između „nevernika” i muslimana koji su po rigidnoj interpretaciji islamista „jeretici”.
Da situacija bude složenija, na zapadu zemlje operiše opasna teroristička grupa pretvarajući Egipat u poprište rivalstva između Islamske države i Al Kaide.
Terorizam se na velika vrata uselio u Egipat. Intenziviranje sukoba na Sinaju poklapa se sa vremenom kada je Islamska država izgubila velike delove terotorije kojom je nekada vladala, uključujući i sva veća gradska uporišta po Iraku i Siriji. Time se otvara nova faza rata, jer se islamisti prebacuju na druge strane sveta.
Predsednik Sisi preti “crnom teroru” i obećava osvetu. Što učini posle svakog većeg islamističkog pira. Koji se onda ponovi još krvavije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
