Аца и фа­це

Бив­ши бок­сер ко­јем су, осим та­лен­та, че­сто бро­ја­ли и крв­на зрн­ца, про­на­ла­зе­ћи у њи­ма пре­ви­ше срп­ских тра­го­ва, до са­да је оста­јао на но­га­ма, од­но­сно у фо­те­љи и из­др­жа­вао број­не на­па­де, али се ово­га пу­та за­ме­рио бра­ни­тељ­ским удру­га­ма и де­сни­чар­ским ме­ди­ји­ма. Стан­ко­вић се усу­дио да пи­та и да су­ге­ри­ше свом са­го­вор­ни­ку да се у Хр­ват­ској де­ве­де­се­тих го­ди­на во­дио – гра­ђан­ски рат. 

Уме­сто да за­шти­ти сво­ју но­ви­нар­ску зве­зду од на­ци­о­на­ли­стич­ких на­па­да, ХРТ је од­лу­чио да на по­слу­жав­ни­ку рев­но­сним до­мо­љу­би­ма сер­ви­ра Стан­ко­ви­ћа лич­но. У ве­чер­њем днев­ни­ку је про­чи­та­но са­оп­ште­ње у ко­јем се ше­фо­ви ХРТ-а огра­ђу­ју од свог аса.

У зе­мљи у ко­јој тур­бо-фолк пе­вач про­у­ста­шке ори­јен­та­ци­је Мар­ко Пер­ко­вић Томп­сон за­гре­бач­ким сред­њо­школ­ци­ма др­жи пре­да­ва­ње на те­му „Вје­ра, љу­бав и до­мо­ви­на”, а пред­сед­ни­ца Ко­лин­да Гра­бар Ки­та­ро­вић у Ву­ко­ва­ру но­си жу­те бо­ров­ске чи­зме или зен­ги­це, мод­на ли­ни­ја из 1991, Аца по­ста­је не­по­жељ­на фа­ца!

Сте­кав­ши до­вољ­ну ко­ли­чи­ну не­при­ја­те­ља ме­ђу пер­со­на­ма ко­је је ин­тер­вју­и­сао, са­да че­ка пре­су­ду хи­сте­рич­не јав­но­сти. Моћ­ни ло­би бра­ни­те­ља му пре­по­ру­чу­је да с Ми­ло­ра­дом Пу­пов­цем скок­не до Ср­би­је, али без по­врат­не кар­те, на уси­ја­ним дру­штве­ним мре­жа­ма он је ве­ле­и­здај­ник, а чи­та­ва ха­ла­бу­ка се од­ви­ја у зе­мљи ко­ја је чла­ни­ца ЕУ и где у не­ком од сил­них по­гла­вља сто­ји ка­ко је за­га­ран­то­ва­на сло­бо­да го­во­ра и пра­во на не­при­стра­сно из­ве­шта­ва­ње.

Во­ди­тељ ко­ји је Бо­ри­са Та­ди­ћа, у вре­ме ка­да је био пред­сед­ник Ср­би­је, на­вео да се у за­гре­бач­ком сту­ди­ју из­ви­ни Хр­ва­ти­ма, пре­дав­ши ње­го­вом ти­му пи­та­ња уна­пред, а он­да их је у про­гра­му ужи­во за­ме­нио и Бо­ри­са уву­као у за­се­ду, то ни­је ус­пео с Еми­ром Ку­сту­ри­цом. Ве­шти ин­тер­вју­ер по­ку­шао је да ис­про­во­ци­ра Ку­сту на Мо­крој Го­ри, али је ре­жи­сер осе­тио зам­ку, пре­ки­нуо раз­го­вор, за­пле­нио му је ка­се­те и про­гла­сио га пер­со­ном нон гра­та на ње­го­вој мит­ској пла­ни­ни. Ин­тер­вју с Алек­сан­дром Ти­ја­ни­ћем под­се­ћао је на меч Али­ја и Фреј­зе­ра. На кра­ју је би­ло не­ре­ше­но, без пра­ва на ре­ванш.

Ка­ква иро­ни­ја! Нај­ве­ћи лик хр­ват­ске те­ле­ви­зи­је, ко­јег су ов­де оп­ту­жи­ва­ли да је за­бо­ра­вио ко је и ода­кле је, мо­же не­ста­ти с екра­на под оп­ту­жбом да је ве­ли­ко­ср­бин. Та­ко пред­ви­дљи­во.