Липицанери у центру затвора

Де­це­ниј­ски труд ан­га­жо­ва­них за бри­гу о ко­њи­ма за­ма­ло је пао у во­ду 2001. го­ди­не. Све шта­ле ко­је су гра­ђе­не го­ди­на­ма у на­зад и при­ла­го­ђа­ва­не по­тре­ба­ма ко­ња из­го­ре­ле су та­да у ве­ли­ком по­жа­ру ко­ји је у КПЗ Срем­ска Ми­тро­ви­ца из­био то­ком ве­ли­ке по­бу­не осу­ђе­ни­ка. Из ва­тре­не сти­хи­је, сре­ћом, спа­се­на је це­ла ер­ге­ла. 

Да­нас, ова уста­но­ва има јед­ну од нај­леп­ших ер­ге­ла са укуп­но 40 ли­пи­ца­не­ра и не­ко­ли­ко по­ни­ја, а мо­же да се по­хва­ли и соп­стве­ним ко­њич­ким клу­бом.

Рад­ни­ци Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да ко­ји су љу­би­те­љи ко­ња 2015. го­ди­не осно­ва­ли су Ко­њич­ки клуб „Срем”. Клуб је ор­га­ни­зо­ван као спорт­ска ор­га­ни­за­ци­ја, а они ко­ји у ње­му ра­де, ор­га­ни­зу­ју ра­зна спорт­ска так­ми­че­ња, као и ту­ри­стич­ке, те­ра­пиј­ско-ре­кре­а­тив­не и уго­сти­тељ­ске са­др­жа­је. За свој рад, клуб ко­ри­сти ре­сур­се КПЗ-а, од­но­сно ер­ге­лу и хи­по­дром – на­во­де у Упра­ви за из­вр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја.

До са­да су у ор­га­ни­за­ци­ји Ко­њич­ког клу­ба „Срем” ор­га­ни­зо­ва­не га­лоп­ске тр­ке, па­ра­да фи­ја­ке­ра, из­ло­жба па­сту­ва ли­пи­ца­нер­ске ра­се и по­ни­ја. Сво­ју ле­по­ту и ве­шти­не, ко­њи из за­твор­ске ер­ге­ле мо­гли су да при­ка­жу и на ра­зним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма по­пут сај­мо­ва и из­ло­жби ко­је је ор­га­ни­зо­вао град Срем­ска Ми­тро­ви­ца.

Про­шле го­ди­не у клу­бу је са ра­дом по­че­ла и шко­ла ја­ха­ња. За рад са за­ин­те­ре­со­ва­ни­ма ан­га­жо­ван је про­фе­си­о­нал­ни тре­нер ко­јем, по по­тре­би, по­ма­жу још тро­ји­ца во­лон­те­ра. Шко­ла ра­ди у пе­ри­о­ду про­ле­ће–је­сен, а у са­рад­њи са ИН­ТЕР­РЕГ ИПА про­гра­мом пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње из­ме­ђу Хр­ват­ске и Ср­би­је, пла­ни­ра­на је из­град­ња ма­ње­жа за ко­ње. Из­град­њом овог објек­та, шко­ла ја­ха­ња мо­ћи ће да ра­ди то­ком чи­та­ве го­ди­не. Клуб тре­нут­но има 80 чла­но­ва, али се овај број из ме­се­ца у ме­сец по­ве­ћа­ва – ка­жу у упра­ви.

У шко­ли се одр­жа­ва­ју груп­ни и ин­ди­ви­ду­ал­ни ча­со­ви ја­ха­ња, а да би би­ли спрем­ни за ова­кав „по­ду­хват” ко­ње су нај­пре шест ме­се­ци об­у­ча­ва­ни „са зе­мље”, без ја­ха­ча. Да не би до­ла­зи­ло до по­вре­да, клуб по­ла­зни­ци­ма шко­ле ја­ха­ња обез­бе­ђу­је ка­ци­ге и опре­му, а у окви­ру шко­ле ор­га­ни­зо­ва­ни су и про­гра­ми при­ла­го­ђе­ни де­ци. 

Клуб је по­чео да ра­ди и на дре­сур­ном ја­ха­њу ко­ња, а сво­ја уме­ћа, ове пле­ме­ни­те жи­во­ти­ње по­ка­за­ће на так­ми­че­њи­ма на­ред­не го­ди­не.

Мо­жда нај­ва­жни­ја де­лат­ност Ко­њич­ког клу­ба ко­ја пла­ни­ра да уве­де упра­ва срем­ско­ми­тро­вач­ког за­тво­ра је­сте те­ра­пиј­ски рад са де­цом оме­те­ном у раз­во­ју.