Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Липицанери у центру затвора

Ергела сремскомитровачког затвора једна је од најлепших у земљи
Липицанери у центру затвора
Ер­ге­ла броји 40 ли­пи­ца­не­ра и не­ко­ли­ко по­ни­ја, а мо­же да се по­хва­ли и соп­стве­ним ко­њич­ким клу­бом (Фо­то Упра­ва за из­вр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја)

Ка­да је ука­зом аустро­у­гар­ског кра­ља Фра­ње Јо­си­па Пр­вог 1895. го­ди­не из­гра­ђен за­твор у Срем­ској Ми­тро­ви­ци, го­то­во си­гур­но, ни­ко од за­по­сле­них у ње­му, али ни од жи­те­ља срем­ске ва­ро­ши ни­је мо­гао ни да на­слу­ти да ће „ста­нов­ни­ци” ове ка­зни­о­ни­це би­ти и – ко­њи. Осим што је био нај­мо­дер­ни­ји за­твор на те­ри­то­ри­је та­да­шње аустро­у­гар­ске др­жа­ве са пар­ним гре­ја­њем, елек­трич­ном стру­јом, во­до­во­дом, ор­га­ни­зо­ва­ним ба­вље­њем сто­чар­ством и по­љо­при­вре­дом, у овој уста­но­ви су се, пре­ма пи­са­ним до­ку­мен­ти­ма, уз­га­ја­ли и ко­њи. 

Пр­ви ли­пи­ца­не­ри, од­но­сно ли­пи­ца­нер­ске ко­би­ле, у за­твор су сти­гле 1945. го­ди­не. За при­плод су би­ли за­ду­же­ни вр­хун­ски па­сту­ви из та­да вр­ло углед­них ер­ге­ла по­пут Ка­ра­ђор­ђе­ва и Ли­пи­ца, па чак и из Ма­ђар­ске. Број ко­ња у овој ка­зни­о­ни­ци го­ди­на­ма се по­ве­ћа­вао, а бри­гу о њи­ма за­јед­но су во­ди­ли осу­ђе­ни­ци и ци­ви­ли.

Де­це­ниј­ски труд ан­га­жо­ва­них за бри­гу о ко­њи­ма за­ма­ло је пао у во­ду 2001. го­ди­не. Све шта­ле ко­је су гра­ђе­не го­ди­на­ма у на­зад и при­ла­го­ђа­ва­не по­тре­ба­ма ко­ња из­го­ре­ле су та­да у ве­ли­ком по­жа­ру ко­ји је у КПЗ Срем­ска Ми­тро­ви­ца из­био то­ком ве­ли­ке по­бу­не осу­ђе­ни­ка. Из ва­тре­не сти­хи­је, сре­ћом, спа­се­на је це­ла ер­ге­ла. 

Да­нас, ова уста­но­ва има јед­ну од нај­леп­ших ер­ге­ла са укуп­но 40 ли­пи­ца­не­ра и не­ко­ли­ко по­ни­ја, а мо­же да се по­хва­ли и соп­стве­ним ко­њич­ким клу­бом.

Рад­ни­ци Ка­зне­но-по­прав­ног за­во­да ко­ји су љу­би­те­љи ко­ња 2015. го­ди­не осно­ва­ли су Ко­њич­ки клуб „Срем”. Клуб је ор­га­ни­зо­ван као спорт­ска ор­га­ни­за­ци­ја, а они ко­ји у ње­му ра­де, ор­га­ни­зу­ју ра­зна спорт­ска так­ми­че­ња, као и ту­ри­стич­ке, те­ра­пиј­ско-ре­кре­а­тив­не и уго­сти­тељ­ске са­др­жа­је. За свој рад, клуб ко­ри­сти ре­сур­се КПЗ-а, од­но­сно ер­ге­лу и хи­по­дром – на­во­де у Упра­ви за из­вр­ше­ње кри­вич­них санк­ци­ја.

До са­да су у ор­га­ни­за­ци­ји Ко­њич­ког клу­ба „Срем” ор­га­ни­зо­ва­не га­лоп­ске тр­ке, па­ра­да фи­ја­ке­ра, из­ло­жба па­сту­ва ли­пи­ца­нер­ске ра­се и по­ни­ја. Сво­ју ле­по­ту и ве­шти­не, ко­њи из за­твор­ске ер­ге­ле мо­гли су да при­ка­жу и на ра­зним ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма по­пут сај­мо­ва и из­ло­жби ко­је је ор­га­ни­зо­вао град Срем­ска Ми­тро­ви­ца.

Про­шле го­ди­не у клу­бу је са ра­дом по­че­ла и шко­ла ја­ха­ња. За рад са за­ин­те­ре­со­ва­ни­ма ан­га­жо­ван је про­фе­си­о­нал­ни тре­нер ко­јем, по по­тре­би, по­ма­жу још тро­ји­ца во­лон­те­ра. Шко­ла ра­ди у пе­ри­о­ду про­ле­ће–је­сен, а у са­рад­њи са ИН­ТЕР­РЕГ ИПА про­гра­мом пре­ко­гра­нич­не са­рад­ње из­ме­ђу Хр­ват­ске и Ср­би­је, пла­ни­ра­на је из­град­ња ма­ње­жа за ко­ње. Из­град­њом овог објек­та, шко­ла ја­ха­ња мо­ћи ће да ра­ди то­ком чи­та­ве го­ди­не. Клуб тре­нут­но има 80 чла­но­ва, али се овај број из ме­се­ца у ме­сец по­ве­ћа­ва – ка­жу у упра­ви.

У шко­ли се одр­жа­ва­ју груп­ни и ин­ди­ви­ду­ал­ни ча­со­ви ја­ха­ња, а да би би­ли спрем­ни за ова­кав „по­ду­хват” ко­ње су нај­пре шест ме­се­ци об­у­ча­ва­ни „са зе­мље”, без ја­ха­ча. Да не би до­ла­зи­ло до по­вре­да, клуб по­ла­зни­ци­ма шко­ле ја­ха­ња обез­бе­ђу­је ка­ци­ге и опре­му, а у окви­ру шко­ле ор­га­ни­зо­ва­ни су и про­гра­ми при­ла­го­ђе­ни де­ци. 

Клуб је по­чео да ра­ди и на дре­сур­ном ја­ха­њу ко­ња, а сво­ја уме­ћа, ове пле­ме­ни­те жи­во­ти­ње по­ка­за­ће на так­ми­че­њи­ма на­ред­не го­ди­не.

Мо­жда нај­ва­жни­ја де­лат­ност Ко­њич­ког клу­ба ко­ја пла­ни­ра да уве­де упра­ва срем­ско­ми­тро­вач­ког за­тво­ра је­сте те­ра­пиј­ски рад са де­цом оме­те­ном у раз­во­ју.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.