Lipicaneri u centru zatvora

De­ce­nij­ski trud an­ga­žo­va­nih za bri­gu o ko­nji­ma za­ma­lo je pao u vo­du 2001. go­di­ne. Sve šta­le ko­je su gra­đe­ne go­di­na­ma u na­zad i pri­la­go­đa­va­ne po­tre­ba­ma ko­nja iz­go­re­le su ta­da u ve­li­kom po­ža­ru ko­ji je u KPZ Srem­ska Mi­tro­vi­ca iz­bio to­kom ve­li­ke po­bu­ne osu­đe­ni­ka. Iz va­tre­ne sti­hi­je, sre­ćom, spa­se­na je ce­la er­ge­la. 

Da­nas, ova usta­no­va ima jed­nu od naj­lep­ših er­ge­la sa ukup­no 40 li­pi­ca­ne­ra i ne­ko­li­ko po­ni­ja, a mo­že da se po­hva­li i sop­stve­nim ko­njič­kim klu­bom.

Rad­ni­ci Ka­zne­no-po­prav­nog za­vo­da ko­ji su lju­bi­te­lji ko­nja 2015. go­di­ne osno­va­li su Ko­njič­ki klub „Srem”. Klub je or­ga­ni­zo­van kao sport­ska or­ga­ni­za­ci­ja, a oni ko­ji u nje­mu ra­de, or­ga­ni­zu­ju ra­zna sport­ska tak­mi­če­nja, kao i tu­ri­stič­ke, te­ra­pij­sko-re­kre­a­tiv­ne i ugo­sti­telj­ske sa­dr­ža­je. Za svoj rad, klub ko­ri­sti re­sur­se KPZ-a, od­no­sno er­ge­lu i hi­po­drom – na­vo­de u Upra­vi za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja.

Do sa­da su u or­ga­ni­za­ci­ji Ko­njič­kog klu­ba „Srem” or­ga­ni­zo­va­ne ga­lop­ske tr­ke, pa­ra­da fi­ja­ke­ra, iz­lo­žba pa­stu­va li­pi­ca­ner­ske ra­se i po­ni­ja. Svo­ju le­po­tu i ve­šti­ne, ko­nji iz za­tvor­ske er­ge­le mo­gli su da pri­ka­žu i na ra­znim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma po­put saj­mo­va i iz­lo­žbi ko­je je or­ga­ni­zo­vao grad Srem­ska Mi­tro­vi­ca.

Pro­šle go­di­ne u klu­bu je sa ra­dom po­če­la i ško­la ja­ha­nja. Za rad sa za­in­te­re­so­va­ni­ma an­ga­žo­van je pro­fe­si­o­nal­ni tre­ner ko­jem, po po­tre­bi, po­ma­žu još tro­ji­ca vo­lon­te­ra. Ško­la ra­di u pe­ri­o­du pro­le­će–je­sen, a u sa­rad­nji sa IN­TER­REG IPA pro­gra­mom pre­ko­gra­nič­ne sa­rad­nje iz­me­đu Hr­vat­ske i Sr­bi­je, pla­ni­ra­na je iz­grad­nja ma­nje­ža za ko­nje. Iz­grad­njom ovog objek­ta, ško­la ja­ha­nja mo­ći će da ra­di to­kom či­ta­ve go­di­ne. Klub tre­nut­no ima 80 čla­no­va, ali se ovaj broj iz me­se­ca u me­sec po­ve­ća­va – ka­žu u upra­vi.

U ško­li se odr­ža­va­ju grup­ni i in­di­vi­du­al­ni ča­so­vi ja­ha­nja, a da bi bi­li sprem­ni za ova­kav „po­du­hvat” ko­nje su naj­pre šest me­se­ci ob­u­ča­va­ni „sa ze­mlje”, bez ja­ha­ča. Da ne bi do­la­zi­lo do po­vre­da, klub po­la­zni­ci­ma ško­le ja­ha­nja obez­be­đu­je ka­ci­ge i opre­mu, a u okvi­ru ško­le or­ga­ni­zo­va­ni su i pro­gra­mi pri­la­go­đe­ni de­ci. 

Klub je po­čeo da ra­di i na dre­sur­nom ja­ha­nju ko­nja, a svo­ja ume­ća, ove ple­me­ni­te ži­vo­ti­nje po­ka­za­će na tak­mi­če­nji­ma na­red­ne go­di­ne.

Mo­žda naj­va­žni­ja de­lat­nost Ko­njič­kog klu­ba ko­ja pla­ni­ra da uve­de upra­va srem­sko­mi­tro­vač­kog za­tvo­ra je­ste te­ra­pij­ski rad sa de­com ome­te­nom u raz­vo­ju.