Лов на нову настањиву планету

Све до­не­дав­но, све лам­пе у свим окол­ним гра­до­ви­ма из­гле­да­ле су уса­мље­но и ни­је би­ло на­чи­на да за­кљу­чи­мо ле­те ли око њих ика­кви ин­сек­ти, она­ко ка­ко се око на­шег Сун­ца окре­ће це­ла по­ро­ди­ца пла­не­та. 

Је­ди­ни на­чин да са­зна­мо не­што о по­сто­ја­њу му­ши­ца је­сте да ду­го сни­ма­мо сјај уда­ље­не лам­пе и ис­пи­та­мо да ли се он ика­да ме­ња, уз оче­ки­ва­ње да ће­мо ви­де­ти не­што сла­би­ји бље­сак баш у тре­нут­ку кад му­ши­ца про­ђе ис­пред и за­кло­ни де­лић сја­ја лам­пе. 

Ко­ри­сте­ћи ову го­то­во би­зар­ну, али не­ве­ро­ват­но ефи­ка­сну ме­то­ду, из­у­зет­но пре­ци­зни све­мир­ски те­ле­ско­пи по­пут Спи­це­ра и Ке­пле­ра су по­след­њих го­ди­на от­кри­ли за­па­њу­ју­ћи број но­вих све­то­ва. Пре­ма еви­ден­ци­ји ко­ју во­ди аме­рич­ка На­ци­о­нал­на ад­ми­ни­стра­ци­ја за све­мир и астро­на­у­ти­ку (НА­СА), тре­нут­но се на овај на­чин сни­ма и ана­ли­зи­ра 4.496 кан­ди­да­та за пла­не­ту, а у по­тра­гу и об­ра­ду сил­них по­да­та­ка се мо­гу укљу­чи­ти и обич­ни гра­ђа­ни кроз про­грам „Пла­нет Хун­терс”. 

Астро­но­ми су до­сад ус­пе­ли да по­твр­де по­сто­ја­ње чак 3.550 ег­зо­пла­не­та у 2.646 со­лар­них си­сте­ма, од ко­јих је 877 сте­но­ви­то. Не­ке од ових пла­не­та су зе­мљо­ли­ке и њи­хо­во от­кри­ће бу­ди ма­шту ми­ли­о­на љу­ди на Зе­мљи, а ве­сти о пла­не­та­ма, као што је она по­ред зве­зде Росс 128 иза­зи­ва­ју пу­но па­жње. 

Про­те­клог про­ле­ћа је ствар по­ста­ла гло­бал­ни ме­диј­ски до­га­ђај кад је НА­СА са­оп­шти­ла да је на уда­ље­но­сти од све­га 40 све­тло­сних го­ди­на от­кри­ла со­лар­ни си­стем са се­дам зе­мљо­ли­ких пла­не­та. НА­СА се при­том сил­но по­тру­ди­ла да од от­кри­ћа ко­је је у фе­бру­а­ру би­ло об­ја­вље­но у ча­со­пи­су „Na­tu­re” на­пра­ви спек­такл ко­ји је не­де­ља­ма до­но­сио уз­бу­ђе­ње у свет­ским ме­ди­ји­ма. 

Ма­да је­дан број астро­но­ма гле­да с ре­зер­вом на ту вр­сту сен­за­ци­о­на­ли­зма, свет за­си­ћен сил­ним три­ви­јал­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма дру­га­чи­је не би са­знао да око ма­ле и хлад­не зве­зде ТРАП­ПИСТ-1, на­зва­не та­ко по бел­гиј­ском те­ле­ско­пу у чи­ле­ан­ским пла­ни­на­ма, ко­ји је зве­зду пр­ви спа­зио, кру­жи се­дам ме­ђу­соб­но бли­ских, зе­мљо­ли­ких све­то­ва од ко­јих се три на­ла­зе у на­ста­њи­вој зо­ни. На­крат­ко, оне су би­ле зве­зде свих зе­маљ­ских ме­ди­ја. И са­да опет тре­пе­ре у да­љи­ни све­ми­ра.