Лов на нову настањиву планету
Протекле недеље доста узбуђења, пре свега међу астрономима, а потом и у светској јавности, изазвала је објава Европске јужне опсерваторије (ЕСО) о открићу још једне планете која би могла бити погодна за живот.
Реч је о планети која кружи око звезде назване Ross 128, једина је у њеном систему и налази се на удаљености од само око 11 светлосних година. Ико има већ откривених планета ближих нашем систему, прве анализе указују да би ова могла имати воду у течном стању и можда бити настањива.
Спазити планету изван Сунчевог система иначе је равно лову на мушицу која лети око усамљене уличне лампе у граду удаљеном хиљадама километара од посматрача.
Све донедавно, све лампе у свим околним градовима изгледале су усамљено и није било начина да закључимо лете ли око њих икакви инсекти, онако како се око нашег Сунца окреће цела породица планета.
Једини начин да сазнамо нешто о постојању мушица јесте да дуго снимамо сјај удаљене лампе и испитамо да ли се он икада мења, уз очекивање да ћемо видети нешто слабији бљесак баш у тренутку кад мушица прође испред и заклони делић сјаја лампе.
Користећи ову готово бизарну, али невероватно ефикасну методу, изузетно прецизни свемирски телескопи попут Спицера и Кеплера су последњих година открили запањујући број нових светова. Према евиденцији коју води америчка Национална администрација за свемир и астронаутику (НАСА), тренутно се на овај начин снима и анализира 4.496 кандидата за планету, а у потрагу и обраду силних података се могу укључити и обични грађани кроз програм „Планет Хунтерс”.
Астрономи су досад успели да потврде постојање чак 3.550 егзопланета у 2.646 соларних система, од којих је 877 стеновито. Неке од ових планета су земљолике и њихово откриће буди машту милиона људи на Земљи, а вести о планетама, као што је она поред звезде Росс 128 изазивају пуно пажње.
Протеклог пролећа је ствар постала глобални медијски догађај кад је НАСА саопштила да је на удаљености од свега 40 светлосних година открила соларни систем са седам земљоликих планета. НАСА се притом силно потрудила да од открића које је у фебруару било објављено у часопису „Nature” направи спектакл који је недељама доносио узбуђење у светским медијима.
Мада један број астронома гледа с резервом на ту врсту сензационализма, свет засићен силним тривијалним информацијама другачије не би сазнао да око мале и хладне звезде ТРАППИСТ-1, назване тако по белгијском телескопу у чилеанским планинама, који је звезду први спазио, кружи седам међусобно блиских, земљоликих светова од којих се три налазе у настањивој зони. Накратко, оне су биле звезде свих земаљских медија. И сада опет трепере у даљини свемира.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


