Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕДСТАВЉАМО: МУЗИКОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ (12)

Сазвучје квантне музике и турбо-фолка

Осим популарисања наслеђа и нашег савременог музичког стваралаштва, сарадници института проучавају и популарну музику – од староградске до џеза и рока
Сазвучје квантне музике и турбо-фолка
Ле­гу­ра на­у­ке и умет­но­сти: кон­церт ЛП дуа у Бе­о­гра­ду (Фото Ж. Јовановић)

Пи­ја­ни­сти Со­ња Лон­чар и Ан­дри­ја Па­вло­вић, по­зна­ти­ји као ЛП дуо, Влат­ко Ве­драл, пр­о­фе­сор квант­не фи­зи­ке на Уни­вер­зи­те­ту Окс­форд, и ин­же­њер Дра­ган Нов­ко­вић, ак­те­ри су при­че ко­ју је у пр­о­је­кат „Квант­на му­зи­ка” пре­то­чи­ла Ива­на Ме­дић из Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та СА­НУ. 

„Со­ња и Ан­дри­ја су од­у­век же­ле­ли да има­ју кла­ви­ре ко­ји би зву­ча­ли као син­ти­сај­зе­ри, а пр­о­фе­сор Ве­драл је био на тра­гу иде­је о спа­ја­њу квант­не фи­зи­ке и му­зи­ке. Он­да су до­шли код ме­не, скло­пи­ли пр­о­је­кат, кон­ку­ри­са­ли у пр­о­гра­му ’Кре­а­тив­на Евро­па’ и до­би­ли сред­ства ЕУ”, об­ја­шња­ва Ива­на Ме­дић.

Та­ко је Му­зи­ко­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ по­стао но­си­лац тр­о­го­ди­шњег пр­о­јек­та у ко­ме су му парт­не­ри би­ле ин­сти­ту­ци­је из Дан­ске, Сло­ве­ни­је и Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, па чак и јед­на квант­на ла­бо­ра­то­ри­ја из Син­га­пу­ра.

Тим ин­же­ње­ра, пред­во­ђе­них Дра­га­ном Но­ва­ко­ви­ћем, у Бе­о­гра­ду је на­пра­вио је­дин­стве­ни хи­брид­ни кла­вир, о ка­квом су са­ња­ли Со­ња и Ан­дри­ја. Ка­ко моћ­но зву­чи ле­гу­ра му­зи­ке и квант­не фи­зи­ке, ЛП дуо је пред­ста­вио на европ­ској тур­не­ји ко­ја је не­дав­но за­вр­ше­на кон­цер­том у Ју­го­сло­вен­ском драм­ском по­зо­ри­шту.

Три­јумф пр­о­јек­та „Квант­на му­зи­ка” сјај­на је увер­ти­ра у обе­ле­жа­ва­ње 70 го­ди­на по­сто­ја­ња Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та СА­НУ. Осно­вао га је 1948. ком­по­зи­тор Пе­тар Ко­њо­вић, са за­дат­ком да за­шти­ти и очу­ва му­зич­ку ба­шти­ну – на­род­ну, цр­кве­ну и умет­нич­ку, као и да пр­о­у­ча­ва исто­ри­ју и те­о­ри­ју му­зи­ке и ет­но­му­зи­ко­ло­ги­је. Ис­тра­жи­ва­ња, од те­рен­ских до те­о­риј­ских, усме­ре­на су на срп­ску му­зи­ку и ње­не ве­зе са су­сед­ним и европ­ским зе­мља­ма. 

„Кон­ти­ну­и­ра­но са­ра­ђу­је­мо с Ви­зан­то­ло­шким, Бал­ка­но­ло­шким, Ет­но­граф­ским и Ин­сти­ту­том за срп­ски је­зик СА­НУ, као и с Ма­ти­цом срп­ском, Ин­сти­ту­том за књи­жев­ност и умет­ност, Фа­кул­те­том му­зич­ке умет­но­сти, Ака­де­ми­јом умет­но­сти у Но­вом Са­ду, ака­де­ми­ја­ма у Ни­шу и Ис­точ­ном Са­ра­је­ву”, ис­ти­че др Ка­та­ри­на То­ма­ше­вић, ди­рек­тор­ка ин­сти­ту­та, до­да­ју­ћи да има­ју за­јед­нич­ке пр­о­јек­те и с му­зи­ко­ло­шким ин­сти­ту­ци­ја­ма у Грч­кој, Че­шкој, Ма­ђар­ској, Ру­си­ји, Сло­ве­ни­ји, Аустри­ји, Не­мач­кој, Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји... 

Иако бр­о­ји све­га 13 са­рад­ни­ка, Му­зи­ко­ло­шки ин­сти­тут има раз­гра­на­те ак­тив­но­сти и бо­га­ту из­да­вач­ку де­лат­ност. Тре­нут­но ре­а­ли­зу­ју пр­о­је­кат „Иден­ти­те­ти срп­ске му­зи­ке од ло­кал­них до гло­бал­них окви­ра: тра­ди­ци­је пр­о­ме­не, иза­зо­ви”. Па­ра­лел­но се ра­ди на ди­ги­та­ли­за­ци­ји фо­но­ар­хив­ске гра­ђе. У бо­га­тој фо­но­збир­ци ин­сти­ту­та на­ла­зи се и 144 во­шта­них  пло­ча ко­је је из­ме­ђу 1930. и 1933. ком­по­зи­тор Ко­ста Ма­ној­ло­вић сни­мао у ју­жној Ср­би­ји, да­на­шњој Ма­ке­до­ни­ји и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Пре­ба­ци­ва­ње нај­ста­ри­је ко­лек­ци­је сни­ма­ка тра­ди­ци­о­нал­не му­зи­ке у Ср­би­ји на но­ве но­са­че зву­ка оства­ре­но је у са­рад­њи са струч­ња­ци­ма Аустриј­ске ака­де­ми­је на­у­ка. Фо­но­за­пи­си на жи­ча­ним ка­ле­мо­ви­ма по­но­во су ожи­ве­ли за­хва­љу­ју­ћи екс­пер­ти­ма Му­зи­ко­ло­шког ин­сти­ту­та из Бу­дим­пе­ште. 

Ак­тив­ност ин­сти­ту­та огле­да се у уче­шћу на ме­ђу­на­род­ним ску­по­ви­ма, али и у њи­хо­вом орга­ни­зо­ва­њу. Кра­јем сеп­тем­бра је у Бе­о­гра­ду одр­жа­на ме­ђу­на­род­на кон­фе­рен­ци­ја „Бу­дућ­ност исто­ри­је му­зи­ке”, а ра­до­ви су пу­бли­ко­ва­ни на ен­гле­ском је­зи­ку. Од 2000. го­ди­не из­да­ју ча­со­пис „Му­зи­ко­ло­ги­ја” (на срп­ском и ен­гле­ском). Осим афир­ми­са­ња ба­шти­не и на­шег са­вре­ме­ног му­зич­ког ства­ра­ла­штва, ча­со­пис до­но­си и при­ло­ге о са­вре­ме­ним му­зи­ко­ло­шким и ет­но­му­зи­ко­ло­шким са­зна­њи­ма из чи­та­вог све­та.

Ви­тал­ност ин­сти­ту­та огле­да се и у пра­ће­њу по­пу­лар­не му­зи­ке – од ста­ро­град­ске до џе­за и ро­ка. У фо­ку­су ис­тра­жи­ва­ча је и но­во­ком­по­но­ва­на на­род­на му­зи­ка, ко­ја, ка­ко ка­жу, при­вла­чи па­жњу њи­хо­вих ко­ле­га да­ле­ко из­ван гра­ни­ца на­ше зе­мље. Та­ко сe ја­пан­ска му­зи­ко­ло­шки­ња Фу­ми Уеха­та од­лу­чи­ла да на Уни­вер­зи­те­ту у Оса­ки док­то­ри­ра на на те­му тур­бо-фол­ка, кр­оз пре­зен­то­ва­ње опу­са Це­це, Је­це, Лу­ка­са и на­рав­но – Џе­ја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.