Сазвучје квантне музике и турбо-фолка
Пијанисти Соња Лончар и Андрија Павловић, познатији као ЛП дуо, Влатко Ведрал, професор квантне физике на Универзитету Оксфорд, и инжењер Драган Новковић, актери су приче коју је у пројекат „Квантна музика” преточила Ивана Медић из Музиколошког института САНУ.
„Соња и Андрија су одувек желели да имају клавире који би звучали као синтисајзери, а професор Ведрал је био на трагу идеје о спајању квантне физике и музике. Онда су дошли код мене, склопили пројекат, конкурисали у програму ’Креативна Европа’ и добили средства ЕУ”, објашњава Ивана Медић.
Тако је Музиколошки институт САНУ постао носилац трогодишњег пројекта у коме су му партнери биле институције из Данске, Словеније и Велике Британије, па чак и једна квантна лабораторија из Сингапура.
Тим инжењера, предвођених Драганом Новаковићем, у Београду је направио јединствени хибридни клавир, о каквом су сањали Соња и Андрија. Како моћно звучи легура музике и квантне физике, ЛП дуо је представио на европској турнеји која је недавно завршена концертом у Југословенском драмском позоришту.
Тријумф пројекта „Квантна музика” сјајна је увертира у обележавање 70 година постојања Музиколошког института САНУ. Основао га је 1948. композитор Петар Коњовић, са задатком да заштити и очува музичку баштину – народну, црквену и уметничку, као и да проучава историју и теорију музике и етномузикологије. Истраживања, од теренских до теоријских, усмерена су на српску музику и њене везе са суседним и европским земљама.
„Континуирано сарађујемо с Византолошким, Балканолошким, Етнографским и Институтом за српски језик САНУ, као и с Матицом српском, Институтом за књижевност и уметност, Факултетом музичке уметности, Академијом уметности у Новом Саду, академијама у Нишу и Источном Сарајеву”, истиче др Катарина Томашевић, директорка института, додајући да имају заједничке пројекте и с музиколошким институцијама у Грчкој, Чешкој, Мађарској, Русији, Словенији, Аустрији, Немачкој, Великој Британији...
Иако броји свега 13 сарадника, Музиколошки институт има разгранате активности и богату издавачку делатност. Тренутно реализују пројекат „Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције промене, изазови”. Паралелно се ради на дигитализацији фоноархивске грађе. У богатој фонозбирци института налази се и 144 воштаних плоча које је између 1930. и 1933. композитор Коста Манојловић снимао у јужној Србији, данашњој Македонији и на Косову и Метохији. Пребацивање најстарије колекције снимака традиционалне музике у Србији на нове носаче звука остварено је у сарадњи са стручњацима Аустријске академије наука. Фонозаписи на жичаним калемовима поново су оживели захваљујући експертима Музиколошког института из Будимпеште.
Активност института огледа се у учешћу на међународним скуповима, али и у њиховом организовању. Крајем септембра је у Београду одржана међународна конференција „Будућност историје музике”, а радови су публиковани на енглеском језику. Од 2000. године издају часопис „Музикологија” (на српском и енглеском). Осим афирмисања баштине и нашег савременог музичког стваралаштва, часопис доноси и прилоге о савременим музиколошким и етномузиколошким сазнањима из читавог света.
Виталност института огледа се и у праћењу популарне музике – од староградске до џеза и рока. У фокусу истраживача је и новокомпонована народна музика, која, како кажу, привлачи пажњу њихових колега далеко изван граница наше земље. Тако сe јапанска музиколошкиња Фуми Уехата одлучила да на Универзитету у Осаки докторира на на тему турбо-фолка, кроз презентовање опуса Цеце, Јеце, Лукаса и наравно – Џеја.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


