Руси одлазе из Сирије
Москва – Неколико дана после тројног сусрета у Сочију, посвећеног Сирији, из Кремља је саопштено да ће Владимир Путин наставити са својеврсним „дипломатским маратоном” за решење ситуације у земљи у којој грађански рат траје већ седму годину.
Међутим, истог дана је Ројтерс пренео саопштење руског Министарства одбране да је у суботу шест авиона бомбардера дугог домета, ТУ-22М3, извело ваздушне ударе на циљеве Исламске државе у провинцији Деир ал Зор у долини реке Еуфрат у Сирији. Међу циљевима које су бомбардери погодили су упоришта екстремиста као и милитантне групе. Истог дана су у ваздушним и артиљеријским нападима снага сиријске владе на околину Дамаска погинуло је више од 20 цивила.
Коментатори примећују да је Русија и раније заоштравала офанзиву на борце опозиције после најаве да повлачи војнике из ратом разорене земље.
На маргинама конференцији у Сочију начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов најавио је да ће Русија повући знатан део својих снага из Сирије, а тај процес започеће, како је рекао, пре краја ове године. Герасимов је истакао да су руске снаге на путу да остваре зацртани циљ у Сирији, а то је да осигурају режим председника Башара ел Асада.
„Још мало треба да се уради да бисмо испунили војне циљеве. Наравно, одлуку ће донети врховни заповедник и број војника биће смањен,” рекао је генерал.
Подршка Русије председнику Башару ал Асаду много је допринела успеху режима у борби против снага опозиције.
Герасимов је рекао да ће број војника бити „знатно” смањен, али да ће Русија задржати две војне базе, центар за надгледање примирја и „један број неопходних структура да се подржи новонастала ситуација” у Сирији.
Овај коментар стигао је у исто време када из америчке администрације долазе изјаве да ће САД задржати војно присуство у региону још неко време. Амерички званичници који су желели да остану анонимни рекли су прошлог петка за „Вашингтон пост” да америчко војно присуство у курдским областима северне Сирије остаје до даљег како би се стабилизовале заједнице под локалном владом. То је у складу с ранијом изјавом америчког министра одбране Џејмса Матиса да ће се војска борити против Даеша у Сирији „све док они буду хтели да се боре”, иако су се Трамп и Путин на свом последњем сусрету наводно споразумели о повлачењу свих страних војника из Сирије.
Прошле среде у Сочију је одржан састанак посвећен Сирији којем су учествовали председници Русије, Турске и Ирана. Том приликом они су говорили у резултатима борбе против тероризма и отпoчињању нове фазе у решавању кризе у Сирији. Три стране потврдиле су посвећеност сувернитету, независности, територијалном интегритету Сирије. Успеху састанка допринели су и разговори Путина и сиријског председника Башара ел Асада два дана раније, наводи Тасс.
Тројица председника, Путин, Реџеп Тајип Ердоган и Хасан Рохани, договорили су се да буду домаћини мировне конференције Асада и опозиционоих снага, што би представљало велики дипломатски импулс да се коначно заустави грађански рат у Сирји који траје већ седму годину. Преговори би требало да почну пред дијалог о Сирији под окриљем УН 28. новембра.
Константин фон Егерт, коментатор и водитељ на независној руској телевизији Дожд, оцењује за Дојче веле да је успех Кремља (можда привремен, као што је то најчешће случај на Блиском истоку) у првом реду резултат слабости САД, које су се за време Барака Обаме фактички повукле из региона, а Путин је, како оцењује, мајсторски искористио вакуум.
Ипак, он сматра да је нејасно да ли ће заиста доћи до скорог краја руског војног ангажовања у Сирији, кко је Путин обећао Асаду у Сочију. Осим спољнополитичких интереса (да не би био у средишту предстојећег судара Саудијске Арабије и Ирана, при чему би Израел могао да се прикључи Ријаду), постоје и унутрашњеполитички разлози да се обзнани крај мисије у Сирији. На првом месту, потреба да се пред председничке изборе у Русији 2018. најави једна „победа”. Друго, тврди коментатор, државне финансије нису у најбољем стању и боље је уштедети нешто новца. Треће, Путин хоће да се концентрише на друга поља – Украјину, отпор новим санкцијама и одржање политичке контроле над Русијом. Фон Егерт закључује да састанак у Сочију „није тачка, већ зарез у политици Москве на Блиском истоку”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
