Rusi odlaze iz Sirije

„Još malo treba da se uradi da bismo ispunili vojne ciljeve. Naravno, odluku će doneti vrhovni zapovednik i broj vojnika biće smanjen,” rekao je general.

Podrška Rusije predsedniku Bašaru al Asadu mnogo je doprinela uspehu režima u borbi protiv snaga opozicije.

Gerasimov je rekao da će broj vojnika biti „znatno” smanjen, ali da će Rusija zadržati dve vojne baze, centar za nadgledanje primirja i „jedan broj neophodnih struktura da se podrži novonastala situacija” u Siriji.

Ovaj komentar stigao je u isto vreme kada iz američke administracije dolaze izjave da će SAD zadržati vojno prisustvo u regionu još neko vreme. Američki zvaničnici koji su želeli da ostanu anonimni rekli su prošlog petka za „Vašington post” da američko vojno prisustvo u kurdskim oblastima severne Sirije ostaje do daljeg kako bi se stabilizovale zajednice pod lokalnom vladom. To je u skladu s ranijom izjavom američkog ministra odbrane Džejmsa Matisa da će se vojska boriti protiv Daeša u Siriji „sve dok oni budu hteli da se bore”, iako su se Tramp i Putin na svom poslednjem susretu navodno sporazumeli o povlačenju svih stranih vojnika iz Sirije.

Prošle srede u Sočiju je održan sastanak posvećen Siriji kojem su učestvovali predsednici Rusije, Turske i Irana. Tom prilikom oni su govorili u rezultatima borbe protiv terorizma i otpočinjanju nove faze u rešavanju krize u Siriji. Tri strane potvrdile su posvećenost suvernitetu, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu Sirije. Uspehu sastanka doprineli su i razgovori Putina i sirijskog predsednika Bašara el Asada dva dana ranije, navodi Tass.

Trojica predsednika, Putin, Redžep Tajip Erdogan i Hasan Rohani, dogovorili su se da budu domaćini mirovne konferencije Asada i opozicionoih snaga, što bi predstavljalo veliki diplomatski impuls da se konačno zaustavi građanski rat u Sirji koji traje već sedmu godinu. Pregovori bi trebalo da počnu pred dijalog o Siriji pod okriljem UN 28. novembra.

Konstantin fon Egert, komentator i voditelj na nezavisnoj ruskoj televiziji Dožd, ocenjuje za Dojče vele da je uspeh Kremlja (možda privremen, kao što je to najčešće slučaj na Bliskom istoku) u prvom redu rezultat slabosti SAD, koje su se za vreme Baraka Obame faktički povukle iz regiona, a Putin je, kako ocenjuje, majstorski iskoristio vakuum.

Ipak, on smatra da je nejasno da li će zaista doći do skorog kraja ruskog vojnog angažovanja u Siriji, kko je Putin obećao Asadu u Sočiju. Osim spoljnopolitičkih interesa (da ne bi bio u središtu predstojećeg sudara Saudijske Arabije i Irana, pri čemu bi Izrael mogao da se priključi Rijadu), postoje i unutrašnjepolitički razlozi da se obznani kraj misije u Siriji. Na prvom mestu, potreba da se pred predsedničke izbore u Rusiji 2018. najavi jedna „pobeda”. Drugo, tvrdi komentator, državne finansije nisu u najboljem stanju i bolje je uštedeti nešto novca. Treće, Putin hoće da se koncentriše na druga polja – Ukrajinu, otpor novim sankcijama i održanje političke kontrole nad Rusijom. Fon Egert zaključuje da sastanak u Sočiju „nije tačka, već zarez u politici Moskve na Bliskom istoku”.