Противници „завичајног” сликарства

Зрењанин –  Да су актуелна  дешавања у српској уметности средином 20. века значајно утицала на  развој уметничког живота у Зрењанину и околини говоре дела најпре Живојина Туринског, а онда Душка Вијатова и Милана Соларова. Могло би се рећи да су они били зачетници нових идеја у нашем сликарству. Њихове слике које сведоче о уметничком превирању једног времена одабрала је кустос Сунчица Ламбић Фењчев и поставила их на изложби која је у зрењанинској Савременој галерији отворена до 14. децембра.

Ауторка каже да изложба тежи расветљавању развоја ликовног живота у граду током шездесетих година прошлог века, разматрајући уметничке појаве чији су одјеци из центра тадашњег уметничког живота у Србији – Београда  стизали у војвођанску средину и утицали на развој уметничких схватања у једној локалној средини. Тројица уметника пореклом из Зрењанина, први пут својим суграђанима показала су радове још на изложби у Народном музеју Зрењанин 1961. године, а у организацији Савремене галерије Зрењанин. Након те изложбе сваки од уметника се развија независно један од другог градећи различите сликарске језике. Својим уметничким, али и педагошким деловањем ови ствараоци су, свако на свој начин, омогућили успостављање континуитета са предратном модерном уметношћу, као и продор нових уметничких тенденција тог времена (енформел) у једној средини изван центра наклоњеној на првом месту „завичајном” војвођанском сликарству. Посебна пажња је посвећена делу Живојина Туринског као најзначајнијем за српску уметност од тројице уметника који су представљени на изложби. Турински је потекао из средине која је била оптерећена културним наслеђем ранијих генерација, у којој су промене стизале споро и у ублаженом виду.

– Постао је један од водећих уметника и теоретичара  свог времена и то управо у  правцу који је тежио негацији уврежених сликарских схватања – каже ауторка изложбе. Неке од првих енформелистичких композиција Живојина Туринског настале су управо у Уметничкој колонији Ечка из које је настала и Савремена галерија у Зрењанину. Након првог заједничког наступа у Зрењанину, Турински, Вијатов и Соларов су се, одселивши се из Зрењанина, неколико пута сусретали у окупљањима уметника у Ечки. Заједно су учествовали 1964. и 1971. године. Кад су се преселили из Зрењанина (Турински у Београд, Соларов у Нови Сад, Вијатов у Панчево) наставили су са развијањем принципа и идеја модерне уметности кроз критичка и теоријска разматрања и педагошке методе. Неизбрисив траг у развоју српске уметности има свеукупна делатност Живојина Туринског, а његов теоријски и педагошки рад као професора на Академији ликовних уметности у Београду утицао је на формирање генерација уметника.