Хроника илегалног прислушкивања

Пре че­ти­ри го­ди­не пред­сед­ник То­ми­слав Ни­ко­лић от­крио је да ње­га и та­да­шњег пот­пред­сед­ни­ка Вла­де Ср­би­је Алек­сан­дра Ву­чи­ћа не­ко при­слу­шку­је. Слу­чај ни­је до­био епи­лог.

На­чи­ни за при­слу­шки­ва­ње су нај­ра­зли­чи­ти­ји. Му­зеј­ске по­став­ке у ВБА и БИА из прет­ход­не де­це­ни­је от­кри­ле су до­ста о то­ме ка­ко су се шпи­ју­ни не­ка­да до­ви­ја­ли да са­зна­ју осе­тљи­ве ин­фор­ма­ци­је. Та­ко се у му­зеј­ској збир­ци, из­ме­ђу оста­лих, мо­же про­на­ћи књи­га са угра­ђе­ним по­ве­ћим при­слу­шки­ва­чем, али и тор­ба са спе­ци­јал­ним отво­ром за ка­ме­ру. Са раз­во­јем мо­бил­не те­ле­фо­ни­је и ин­тер­не­та тај по­сао им је знат­но олак­шан. Са­да је до­во­љан је­дан клик да би се при­сту­пи­ло не­чи­јим ко­му­ни­ка­ци­ја­ма.

У не­зва­нич­ним раз­го­во­ри­ма мо­гло се чу­ти да је ме­тод ра­да оних ко­ји су же­ле­ли нео­вла­шће­но да при­сту­пе не­чи­јим по­да­ци­ма био тај да до ин­фор­ма­ци­ја до­ђу „боч­ним стра­на­ма”. Тач­ни­је, ни­је се узи­мао ли­стинг раз­го­во­ра оно­га ко је циљ при­слу­шки­ва­ња, већ љу­ди са ко­ји­ма је жр­тва у не­по­сред­ном кон­так­ту.

Та­ко се ис­по­ста­ви­ло да је сво­је­вре­ме­но пра­ћен и по­то­њи ди­рек­тор БИА Алек­сан­дар Ђор­ђе­вић, ко­ји је у вре­ме ка­да је ста­вљен на ме­ре био адво­кат. Ула­зи­ло се у ње­го­ве ли­стин­ге раз­го­во­ра ка­ко би се до­шло до то­га с ким све Алек­сан­дар Ву­чић (та­да опо­зи­ци­о­нар) ко­му­ни­ци­ра.

На сли­чан на­чин, а от­при­ли­ке у исто вре­ме ка­да се слу­ша­ла та­да­шња опо­зи­ци­ја, не­ко је по­ку­шао да при­сту­пи и те­ле­фон­ским раз­го­во­ри­ма Ми­о­дра­га Ра­ки­ћа, ко­ји је та­да био ко­ор­ди­на­тор свих слу­жби без­бед­но­сти и се­кре­тар Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност. МУП је у име Упра­ве кри­ми­на­ли­стич­ке по­ли­ци­је (УКП) под­нео зах­тев БИА да се на ме­ре ста­ви не­по­зна­ти број те­ле­фо­на. Сре­ћом по Ра­ки­ћа, је­дан при­пад­ник БИА знао је ње­гов број и на вре­ме спре­чио да се ње­гов те­ле­фон ста­ви под ме­ре. Ра­ки­ћу је об­ја­шње­но да је до­шло до пер­му­та­ци­је бро­је­ва те­ле­фо­на и да ни­је на­мер­но по­ку­ша­но ње­го­во при­слу­шки­ва­ње.

Што се ти­че по­ли­тич­ких ак­те­ра на срп­ској сце­ни, за­бе­ле­же­но је још не­ко­ли­ко слу­ча­је­ва не­ле­гал­ног при­слу­шки­ва­ња ко­ји ни­кад ни­су до­би­ли епи­лог.

Је­дан од нај­дра­стич­ни­јих слу­ча­је­ва де­сио се 2008, ка­да је та­бло­ид на сај­ту об­ја­вио аудио-сни­мак раз­го­во­ра функ­ци­о­не­ра Со­ци­ја­ли­стич­ке пар­ти­је Ср­би­је (СПС) Зо­ра­на Ли­ли­ћа и Жар­ка Об­ра­до­ви­ћа о про­ме­ни кур­са ове стран­ке и њи­хо­вом окре­та­њу од ко­а­ли­ци­је са ра­ди­ка­ли­ма ка ДС-у. Ди­рек­тор БИА де­ман­то­вао је та­да да је ова аген­ци­ја сни­ми­ла те раз­го­во­ре и про­сле­ди­ла их ме­ди­ји­ма.

С дру­ге стра­не, БИА је пре де­се­так го­ди­на под­не­ла кри­вич­не при­ја­ве про­тив бив­шег ми­ни­стра по­ли­ци­је Ду­ша­на Ми­хај­ло­ви­ћа и бив­шег на­чел­ни­ка Др­жав­не без­бед­но­сти Го­ра­на Пе­тро­ви­ћа, ко­ји су би­ли осум­њи­чи да су не­ле­гал­но при­слу­шки­ва­ли адво­ка­та То­му Фи­лу и но­ви­на­ра Ву­ка Цви­ји­ћа. Епи­лог ни­кад ни­смо до­би­ли.

Тих го­ди­на БИА је из­ва­ди­ла из зи­до­ва ку­ће Ву­ка Дра­шко­ви­ћа при­слу­шне уре­ђа­је, али ни­ко ни­је од­го­ва­рао због „озву­ча­ва­ња”. Са­мо је ре­че­но да уре­ђа­ји у тој ку­ћи по­сто­је још из вре­ме­на кад је у њој жи­вео за­пад­ни ди­пло­ма­та, а да су се слу­жбе за вре­ме Ми­ло­ше­ви­ћа са­мо на­сло­ни­ле на по­сто­је­ћу „ин­фра­струк­ту­ру” ка­ко би са­зна­ле шта при­ча та­да­шњи во­ђа опо­зи­ци­је.

Осим тог ин­сти­ту­ци­о­нал­ног об­ли­ка при­слу­шки­ва­ња, са раз­во­јем тех­но­ло­ги­је отво­ри­ла се и мо­гућ­ност све ве­ћег не­ле­гал­ног пра­ће­ња раз­го­во­ра дру­гих, ко­ји не при­па­да­ју слу­жба­ма без­бед­но­сти. Све је ви­ше из­ве­шта­ја о то­ме ка­ко је на тр­жи­шту мо­гу­ће до­ста по­вољ­но на­ба­ви­ти ову опре­му.

На­ру­ку оних ко­ји се ба­ве тим об­ли­ком зло­у­по­тре­бе иде и чи­ње­ни­ца да је увоз опре­ме за тај­но сни­ма­ње и при­слу­шки­ва­ње у Ср­би­ји пот­пу­но сло­бо­дан. Со­фи­сти­ци­ра­на опре­ма за иле­гал­но при­слу­шки­ва­ње ко­ри­сти се за све и сва­шта. Од по­ла­га­ња ис­пи­та па до ин­ду­стриј­ске шпи­ју­на­же.

Ма­ло не­ве­ро­ват­но зву­чи, али раз­ме­ре иле­гал­ног при­слу­шки­ва­ња у Ср­би­ји от­кри­ла је не­хо­ти­це тро­чла­на ко­ми­си­ја Ре­пу­блич­ког хи­дро­ме­те­о­ро­ло­шког за­во­да (РХМЗ), ка­да су ње­го­ви слу­жбе­ни­ци ис­тра­жи­ва­ли ста­ње у ко­јем се на­ла­зе ра­дар­ски си­сте­ми за од­бра­ну од гра­да.

Бу­ду­ћи да ра­дар­ски си­сте­ми на це­лој те­ри­то­ри­ји Ср­би­је ни­су по­ве­за­ни у јед­ну це­ли­ну, али и да ве­ли­ки про­блем пред­ста­вља ин­ста­ли­ра­на ко­му­ни­ка­ци­о­на опре­ма на ра­да­ри­ма, РХМЗ је 2009. го­ди­не фор­ми­рао по­себ­ну ко­ми­си­ју. Њен за­да­так био је да про­ве­ри ин­ста­ли­ра­ну ко­му­ни­ка­ци­о­ну опре­му на свих три­на­ест ра­дар­ских цен­та­ра, као и на ме­те­о­ро­ло­шкој ста­ни­ци Ко­па­о­ник, згра­ди РХМЗ-а и објек­ту Зе­ле­но бр­до. По за­кључ­ци­ма ко­ми­си­је, на ве­ћи­ни обје­ка­та ни­су про­на­ђе­ни пи­са­ни тра­го­ви о да­ту­ми­ма мон­ти­ра­ња, сер­ви­си­ра­ња и на­ме­не ве­ћи­не свих про­на­ђе­них уре­ђа­ја.

На кон­тро­ли­са­них 16 обје­ка­та иден­ти­фи­ко­ва­но је ви­ше од 430 ан­тен­ских уре­ђа­ја и дру­га ко­му­ни­ка­ци­о­на опре­ма, као што су при­мо­пре­дај­не ра­дио-ста­ни­це, ра­чу­нар­ске мре­же са сер­ве­ри­ма, мо­де­ми и не­и­ден­ти­фи­ко­ва­ни елек­трон­ски уре­ђа­ји не­по­зна­тих вла­сни­ка и не­ја­сног по­ре­кла.

По­ред ле­гал­но по­ста­вље­них ан­те­на МУП-а, БИА и Вој­ске Ср­би­је, ви­ше од 300 ан­те­на по­ста­вље­но је не­ле­гал­но, од­но­сно не­ма до­ка­за да за то по­сто­ји прав­ни основ. Је­дан број тих уре­ђа­ја, ко­ји мо­гу слу­жи­ти за при­слу­шки­ва­ње, по­ста­вљен је од­мах по­ред ан­те­на БИА и МУП-а.