Hronika ilegalnog prisluškivanja

Pre če­ti­ri go­di­ne pred­sed­nik To­mi­slav Ni­ko­lić ot­krio je da nje­ga i ta­da­šnjeg pot­pred­sed­ni­ka Vla­de Sr­bi­je Alek­san­dra Vu­či­ća ne­ko pri­slu­šku­je. Slu­čaj ni­je do­bio epi­log.

Na­či­ni za pri­slu­ški­va­nje su naj­ra­zli­či­ti­ji. Mu­zej­ske po­stav­ke u VBA i BIA iz pret­hod­ne de­ce­ni­je ot­kri­le su do­sta o to­me ka­ko su se špi­ju­ni ne­ka­da do­vi­ja­li da sa­zna­ju ose­tlji­ve in­for­ma­ci­je. Ta­ko se u mu­zej­skoj zbir­ci, iz­me­đu osta­lih, mo­že pro­na­ći knji­ga sa ugra­đe­nim po­ve­ćim pri­slu­ški­va­čem, ali i tor­ba sa spe­ci­jal­nim otvo­rom za ka­me­ru. Sa raz­vo­jem mo­bil­ne te­le­fo­ni­je i in­ter­ne­ta taj po­sao im je znat­no olak­šan. Sa­da je do­vo­ljan je­dan klik da bi se pri­stu­pi­lo ne­či­jim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma.

U ne­zva­nič­nim raz­go­vo­ri­ma mo­glo se ču­ti da je me­tod ra­da onih ko­ji su že­le­li neo­vla­šće­no da pri­stu­pe ne­či­jim po­da­ci­ma bio taj da do in­for­ma­ci­ja do­đu „boč­nim stra­na­ma”. Tač­ni­je, ni­je se uzi­mao li­sting raz­go­vo­ra ono­ga ko je cilj pri­slu­ški­va­nja, već lju­di sa ko­ji­ma je žr­tva u ne­po­sred­nom kon­tak­tu.

Ta­ko se is­po­sta­vi­lo da je svo­je­vre­me­no pra­ćen i po­to­nji di­rek­tor BIA Alek­san­dar Đor­đe­vić, ko­ji je u vre­me ka­da je sta­vljen na me­re bio advo­kat. Ula­zi­lo se u nje­go­ve li­stin­ge raz­go­vo­ra ka­ko bi se do­šlo do to­ga s kim sve Alek­san­dar Vu­čić (ta­da opo­zi­ci­o­nar) ko­mu­ni­ci­ra.

Na sli­čan na­čin, a ot­pri­li­ke u isto vre­me ka­da se slu­ša­la ta­da­šnja opo­zi­ci­ja, ne­ko je po­ku­šao da pri­stu­pi i te­le­fon­skim raz­go­vo­ri­ma Mi­o­dra­ga Ra­ki­ća, ko­ji je ta­da bio ko­or­di­na­tor svih slu­žbi bez­bed­no­sti i se­kre­tar Sa­ve­ta za na­ci­o­nal­nu bez­bed­nost. MUP je u ime Upra­ve kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je (UKP) pod­neo zah­tev BIA da se na me­re sta­vi ne­po­zna­ti broj te­le­fo­na. Sre­ćom po Ra­ki­ća, je­dan pri­pad­nik BIA znao je nje­gov broj i na vre­me spre­čio da se nje­gov te­le­fon sta­vi pod me­re. Ra­ki­ću je ob­ja­šnje­no da je do­šlo do per­mu­ta­ci­je bro­je­va te­le­fo­na i da ni­je na­mer­no po­ku­ša­no nje­go­vo pri­slu­ški­va­nje.

Što se ti­če po­li­tič­kih ak­te­ra na srp­skoj sce­ni, za­be­le­že­no je još ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ne­le­gal­nog pri­slu­ški­va­nja ko­ji ni­kad ni­su do­bi­li epi­log.

Je­dan od naj­dra­stič­ni­jih slu­ča­je­va de­sio se 2008, ka­da je ta­blo­id na saj­tu ob­ja­vio audio-sni­mak raz­go­vo­ra funk­ci­o­ne­ra So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je Sr­bi­je (SPS) Zo­ra­na Li­li­ća i Žar­ka Ob­ra­do­vi­ća o pro­me­ni kur­sa ove stran­ke i nji­ho­vom okre­ta­nju od ko­a­li­ci­je sa ra­di­ka­li­ma ka DS-u. Di­rek­tor BIA de­man­to­vao je ta­da da je ova agen­ci­ja sni­mi­la te raz­go­vo­re i pro­sle­di­la ih me­di­ji­ma.

S dru­ge stra­ne, BIA je pre de­se­tak go­di­na pod­ne­la kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv biv­šeg mi­ni­stra po­li­ci­je Du­ša­na Mi­haj­lo­vi­ća i biv­šeg na­čel­ni­ka Dr­žav­ne bez­bed­no­sti Go­ra­na Pe­tro­vi­ća, ko­ji su bi­li osum­nji­či da su ne­le­gal­no pri­slu­ški­va­li advo­ka­ta To­mu Fi­lu i no­vi­na­ra Vu­ka Cvi­ji­ća. Epi­log ni­kad ni­smo do­bi­li.

Tih go­di­na BIA je iz­va­di­la iz zi­do­va ku­će Vu­ka Dra­ško­vi­ća pri­slu­šne ure­đa­je, ali ni­ko ni­je od­go­va­rao zbog „ozvu­ča­va­nja”. Sa­mo je re­če­no da ure­đa­ji u toj ku­ći po­sto­je još iz vre­me­na kad je u njoj ži­veo za­pad­ni di­plo­ma­ta, a da su se slu­žbe za vre­me Mi­lo­še­vi­ća sa­mo na­slo­ni­le na po­sto­je­ću „in­fra­struk­tu­ru” ka­ko bi sa­zna­le šta pri­ča ta­da­šnji vo­đa opo­zi­ci­je.

Osim tog in­sti­tu­ci­o­nal­nog ob­li­ka pri­slu­ški­va­nja, sa raz­vo­jem teh­no­lo­gi­je otvo­ri­la se i mo­guć­nost sve ve­ćeg ne­le­gal­nog pra­će­nja raz­go­vo­ra dru­gih, ko­ji ne pri­pa­da­ju slu­žba­ma bez­bed­no­sti. Sve je vi­še iz­ve­šta­ja o to­me ka­ko je na tr­ži­štu mo­gu­će do­sta po­volj­no na­ba­vi­ti ovu opre­mu.

Na­ru­ku onih ko­ji se ba­ve tim ob­li­kom zlo­u­po­tre­be ide i či­nje­ni­ca da je uvoz opre­me za taj­no sni­ma­nje i pri­slu­ški­va­nje u Sr­bi­ji pot­pu­no slo­bo­dan. So­fi­sti­ci­ra­na opre­ma za ile­gal­no pri­slu­ški­va­nje ko­ri­sti se za sve i sva­šta. Od po­la­ga­nja is­pi­ta pa do in­du­strij­ske špi­ju­na­že.

Ma­lo ne­ve­ro­vat­no zvu­či, ali raz­me­re ile­gal­nog pri­slu­ški­va­nja u Sr­bi­ji ot­kri­la je ne­ho­ti­ce tro­čla­na ko­mi­si­ja Re­pu­blič­kog hi­dro­me­te­o­ro­lo­škog za­vo­da (RHMZ), ka­da su nje­go­vi slu­žbe­ni­ci is­tra­ži­va­li sta­nje u ko­jem se na­la­ze ra­dar­ski si­ste­mi za od­bra­nu od gra­da.

Bu­du­ći da ra­dar­ski si­ste­mi na ce­loj te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je ni­su po­ve­za­ni u jed­nu ce­li­nu, ali i da ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja in­sta­li­ra­na ko­mu­ni­ka­ci­o­na opre­ma na ra­da­ri­ma, RHMZ je 2009. go­di­ne for­mi­rao po­seb­nu ko­mi­si­ju. Njen za­da­tak bio je da pro­ve­ri in­sta­li­ra­nu ko­mu­ni­ka­ci­o­nu opre­mu na svih tri­na­est ra­dar­skih cen­ta­ra, kao i na me­te­o­ro­lo­škoj sta­ni­ci Ko­pa­o­nik, zgra­di RHMZ-a i objek­tu Ze­le­no br­do. Po za­ključ­ci­ma ko­mi­si­je, na ve­ći­ni obje­ka­ta ni­su pro­na­đe­ni pi­sa­ni tra­go­vi o da­tu­mi­ma mon­ti­ra­nja, ser­vi­si­ra­nja i na­me­ne ve­ći­ne svih pro­na­đe­nih ure­đa­ja.

Na kon­tro­li­sa­nih 16 obje­ka­ta iden­ti­fi­ko­va­no je vi­še od 430 an­ten­skih ure­đa­ja i dru­ga ko­mu­ni­ka­ci­o­na opre­ma, kao što su pri­mo­pre­daj­ne ra­dio-sta­ni­ce, ra­ču­nar­ske mre­že sa ser­ve­ri­ma, mo­de­mi i ne­i­den­ti­fi­ko­va­ni elek­tron­ski ure­đa­ji ne­po­zna­tih vla­sni­ka i ne­ja­snog po­re­kla.

Po­red le­gal­no po­sta­vlje­nih an­te­na MUP-a, BIA i Voj­ske Sr­bi­je, vi­še od 300 an­te­na po­sta­vlje­no je ne­le­gal­no, od­no­sno ne­ma do­ka­za da za to po­sto­ji prav­ni osnov. Je­dan broj tih ure­đa­ja, ko­ji mo­gu slu­ži­ti za pri­slu­ški­va­nje, po­sta­vljen je od­mah po­red an­te­na BIA i MUP-a.