С оне стране дуге

Ко су били телевизијски јунаци вашег детињства? Ако сте рођени педесет и неке, памтите Мићу Татића и његовог другара, лутка Аћима из емисија Душка Радовића „На слово на слово”, можда и Менду и Славицу... Касније су уследили бисери Дечјег програма ТВ Београд за који су са много маште и одговорности радили бројни легендарни аутори: „Коцка, коцка, коцкица”, која је стартовала 1974. и коју су клинци обожавали, а Бранко Милићевић Коцкица их је на занимљив начин уводио у свет различитих знања. „Невен”, „Полетарац”, „Сточићу постави се”, „Метла без дршке”, „Луткомендија”, „Са ванглом у свет”, „Приче из Непричаве” са Миленом Дравић и Зораном Радмиловићем, „Децо, певајте са нама”, „Музички тобоган”, „Фазони и форе”, „Аца Поштар”... На Студију Б децу је забављао Пеђолино, касније се на 3К појавио Милорад Мандић Манда са емисијом „С оне стране дуге” и неизбежним питањем „Јеси ли се заљубишкао?”

Појавом комерцијалних ТВ постало је јасно колико је дечји програм деликатан: битан је, али непрофитан. И са њим се не постиже рекордна гледаност, а ни велика зарада, мада су деца добар „штоф” за убеђивање родитеља да им купе слаткиш или играчку из рекламе. Уместо производње сопственог програма, телевизије су прибегле једноставнијим решењу: цртаним филмовима. То није нови рецепт, својевремено је тачно у 19.15 у кућама владала тишина –почињао је цртаћ. Малишани су лудовали за „Томом и Џеријем”, „Штрумпфовима”, „Моћним ренџерима”... Појавом кабловских оператера са специјализованим програмима за децу, цртаћима синхронизованим на наш језик  и феноменом „Јутјуба” који је преко таблета и мобилних телефона ушао у већину домова, деца у најранијем узрасту постају уредници који бирају оно што их интересује, а немоћни родитељи и бабе и деде чекају прилику да од клинаца накратко узму окупирани даљински управљач. Повремено и јавни сервис има слуха за дечји укус па је приказао јутјуб хит „Мама воли бебу”, аутора Николе Томића, популарни руски цртаћ „Маша и медвед”, а свако јутро их чека двочасовно дружење са анимираним филмовима. Суботом у подне је на РТС 1 врло добра „Плава птица”… Али то није довољно. РТС има обавезу да производи и емитује не само забавни садржај за младе гледаоце, поготово у ово време када они (захваљујући ТВ) препознају куртизане, играчице око шипке, клаберке и блогерке, а вршњачко насиље и преурањене сексуалне односе доживљавају као садржај који ваља забележити мобилним.

Недостају програми о дечјој психологији, васпитању и начинима за решавање њихових проблема. Такве емисије су постојалe и звалe suсе „Здраво – дечја психологија” и „Недељник”

Ако не можете да осмислите боље, нека бар буде слично!