S one strane duge

Ko su bili televizijski junaci vašeg detinjstva? Ako ste rođeni pedeset i neke, pamtite Miću Tatića i njegovog drugara, lutka Aćima iz emisija Duška Radovića „Na slovo na slovo”, možda i Mendu i Slavicu... Kasnije su usledili biseri Dečjeg programa TV Beograd za koji su sa mnogo mašte i odgovornosti radili brojni legendarni autori: „Kocka, kocka, kockica”, koja je startovala 1974. i koju su klinci obožavali, a Branko Milićević Kockica ih je na zanimljiv način uvodio u svet različitih znanja. „Neven”, „Poletarac”, „Stočiću postavi se”, „Metla bez drške”, „Lutkomendija”, „Sa vanglom u svet”, „Priče iz Nepričave” sa Milenom Dravić i Zoranom Radmilovićem, „Deco, pevajte sa nama”, „Muzički tobogan”, „Fazoni i fore”, „Aca Poštar”... Na Studiju B decu je zabavljao Peđolino, kasnije se na 3K pojavio Milorad Mandić Manda sa emisijom „S one strane duge” i neizbežnim pitanjem „Jesi li se zaljubiškao?”

Pojavom komercijalnih TV postalo je jasno koliko je dečji program delikatan: bitan je, ali neprofitan. I sa njim se ne postiže rekordna gledanost, a ni velika zarada, mada su deca dobar „štof” za ubeđivanje roditelja da im kupe slatkiš ili igračku iz reklame. Umesto proizvodnje sopstvenog programa, televizije su pribegle jednostavnijim rešenju: crtanim filmovima. To nije novi recept, svojevremeno je tačno u 19.15 u kućama vladala tišina –počinjao je crtać. Mališani su ludovali za „Tomom i Džerijem”, „Štrumpfovima”, „Moćnim rendžerima”... Pojavom kablovskih operatera sa specijalizovanim programima za decu, crtaćima sinhronizovanim na naš jezik  i fenomenom „Jutjuba” koji je preko tableta i mobilnih telefona ušao u većinu domova, deca u najranijem uzrastu postaju urednici koji biraju ono što ih interesuje, a nemoćni roditelji i babe i dede čekaju priliku da od klinaca nakratko uzmu okupirani daljinski upravljač. Povremeno i javni servis ima sluha za dečji ukus pa je prikazao jutjub hit „Mama voli bebu”, autora Nikole Tomića, popularni ruski crtać „Maša i medved”, a svako jutro ih čeka dvočasovno druženje sa animiranim filmovima. Subotom u podne je na RTS 1 vrlo dobra „Plava ptica”… Ali to nije dovoljno. RTS ima obavezu da proizvodi i emituje ne samo zabavni sadržaj za mlade gledaoce, pogotovo u ovo vreme kada oni (zahvaljujući TV) prepoznaju kurtizane, igračice oko šipke, klaberke i blogerke, a vršnjačko nasilje i preuranjene seksualne odnose doživljavaju kao sadržaj koji valja zabeležiti mobilnim.

Nedostaju programi o dečjoj psihologiji, vaspitanju i načinima za rešavanje njihovih problema. Takve emisije su postojale i zvale suse „Zdravo – dečja psihologija” i „Nedeljnik”

Ako ne možete da osmislite bolje, neka bar bude slično!