Србија уклања препреке на граници

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ови тро­шко­ви у Ср­би­ји и ре­ги­о­ну из­но­се 16 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да, док је у ЕУ тај тро­шак дво­стру­ко ма­њи, а осни­ва­ње овог те­ла ће до­при­не­ти ства­ра­њу за­јед­нич­ког еко­ном­ског про­сто­ра за­пад­ног Бал­ка­на, че­му Ср­би­ја те­жи.

– Је­дан дан за­сто­ја на гра­нич­ним пре­ла­зи­ма сма­њу­је из­во­зну вред­ност ро­бе је­дан од­сто, а хра­не и по­љо­при­вред­них про­из­во­да се­дам од­сто – ука­зао је Ља­јић. – Наш ин­те­рес је да из­во­зни­ке учи­ни­мо кон­ку­рент­ним, а то мо­же­мо је­ди­но ако омо­гу­ћи­мо пот­пу­ни сло­бод­ни про­ток ро­бе, без би­ло ка­квих пре­пре­ка на гра­нич­ним пре­ла­зи­ма.

По усло­ви­ма пре­ко­гра­нич­не тр­го­ви­не, на Ли­сти ла­ко­ће по­сло­ва­ња Свет­ске бан­ке Ср­би­ја је на во­де­ћем 23. ме­сту ме­ђу чла­ни­ца­ма ЦЕФ­ТА, под­се­тио је Ља­јић. Кад се уво­зи, ро­ба на на­шим гра­ни­ци­ма у про­се­ку че­ка 8,22 ча­са, а кад се из­во­зи 6,47 ча­со­ва, што је да­ле­ко од по­жељ­ног. 

Свих шест пот­пи­сни­ца ЦЕФ­ТА спо­ра­зу­ма са за­пад­ног Бал­ка­на де­кла­ра­тив­но се за­ла­же за от­кла­ња­ње ван­ца­рин­ских ба­ри­је­ра у ме­ђу­соб­ној роб­ној раз­ме­ни, ка­зао је Ља­јић. „Та­ко је би­ло и на бе­о­град­ској ’Не­де­љи ЦЕФ­ТА’, одр­жа­ној про­шле сед­ми­це, али ме ни­су уве­ри­ли да то за­и­ста же­ле”. Ља­јић је до­дао да не оче­ку­је уско­ро зна­чај­ни­ји на­пре­дак у от­кла­ња­њу не­ца­рин­ских ба­ри­је­ра на за­пад­ном Бал­ка­ну, без ве­ћег ути­ца­ја ЕУ, ко­ја не по­ка­зу­је ве­ће ин­те­ре­со­ва­ње. 

– На­ши на­по­ри да омо­гу­ћи­мо сло­бо­дан про­ток љу­ди и ро­бе не­ће из­о­ста­ти јер зна­мо да је по­ве­ћа­ње из­во­за до нео­п­ход­них 50 од­сто вред­но­сти БДП-а услов еко­ном­ског опо­рав­ка и зна­чај­ни­јег еко­ном­ског ра­ста сва­ке од пот­пи­сни­це спо­ра­зу­ма – ре­као је Ља­јић.

Про­се­чан удео из­во­за у вред­но­сти БДП „Бал­кан­ске ше­стор­ке” у овој го­ди­ни би­ће 27 од­сто, за две го­ди­не 29 про­це­на­та, а Ср­би­ја је до­сти­гла око 39 од­сто.

За не­ке про­из­во­де пре­пре­ке сло­бод­ног уво­за су стал­не, а не­ке пот­пи­сни­це их уво­де се­зон­ски, ка­ко би за­шти­ти­ле сво­ју про­из­вод­њу – ка­зао је Ља­јић. – Наш циљ је да се ка­ми­он са ро­бом из Ма­ке­до­ни­је на пу­ту ка Ср­би­ји или БиХ кон­тро­ли­ше са­мо на јед­ној гра­ни­ци. Услов за то је да све пот­пи­сни­це ме­ђу­соб­но при­зна­ју све сер­ти­фи­ка­те и ла­бо­ра­то­риј­ске на­ла­зе. То не би ис­кљу­чи­ва­ло кон­тро­лу ро­бе у зе­мљи уво­зни­ци.

Ља­јић је ка­зао да и Ср­би­ја не­ка­да при­ме­њу­је про­це­ду­ре ко­је оте­жа­ва­ју тр­го­ви­ну, по­себ­но због не­у­са­гла­ше­них фи­то­са­ни­тар­них, ве­те­ри­нар­ских или ла­бо­ра­то­риј­ских сер­ти­фи­ка­та.

На­ја­ва уки­да­ња так­си на бра­шно

– Има­мо не­ке на­ја­ве да ће од­лу­ка При­шти­не о так­са­ма на увоз бра­шна из Ср­би­је би­ти уки­ну­та – ка­зао је Ља­јић но­ви­на­ри­ма. – Ни­је нам ре­че­но ка­да, али са­свим си­гур­но ни­смо при­ста­ли­це ни­ка­квих ца­рин­ских ра­то­ва и кон­тра­ме­ра.

Ште­ту због так­си тр­пе на­ши из­во­зни­ци, око 30 мли­но­ва ко­ји су из­во­зи­ли бра­шно и пла­си­ра­ли ро­бу, ре­као је, али још ве­ћи гу­бит­ни­ци су по­тро­ша­чи на Ко­со­ву јер су це­не бра­шна са­да ве­ће 20 евра по то­ни. Ло­ги­ка је, ка­же Ља­јић, да ни­је реч о по­ли­тич­кој, већ о еко­ном­ској и ин­те­ре­сној ме­ри.

При­јем у СТО још не­из­ве­стан 

На но­ви­нар­ско пи­та­ње – ка­да ће Ср­би­ја би­ти при­мље­на у Свет­ску тр­го­вин­ску ор­га­ни­за­ци­ју(СТО), што је је­дан од усло­ва да по­ста­не чла­ни­ца Европ­ске уни­је, ми­ни­стар и пот­пред­сед­ник вла­де је ка­зао да не же­ли да се ба­ви пред­ви­ђа­њи­ма, јер је про­це­ду­ра при­је­ма ком­пли­ко­ва­на.

– У би­ла­те­рал­ним пре­го­во­ри­ма за зе­мља­ма чла­ни­ца­ма ове ор­га­ни­за­ци­је, ко­ји прет­хо­де члан­ству, Ср­би­ји је пре­о­ста­ло да окон­ча пре­го­во­ре са Укра­ји­ном, Ру­си­јом, УСА и Бра­зи­лом. Спо­ра­зум са Бра­зи­лом о уво­зу пи­ле­ћег ме­са је ве­о­ма бли­зу, са Укра­ји­ном пре­го­во­ри иду знат­но те­же. Са САД не­ма­мо су­штин­ских про­бле­ма, осим оног кључ­ног, тре­ба­ло би да из­ме­ни­мо за­кон о ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­ним ор­га­ни­зми­ма. У том слу­ча­ју би САД од­у­ста­ле од би­ла­те­рал­них зах­те­ва. Услов при­је­ма у СТО је да не­ма за­бра­не про­ме­та би­ло ког про­из­во­да.

Наш за­кон за­бра­њу­је увоз и про­да­ју ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­не хра­не, под­се­тио је Ља­јић, а от­пор јав­но­сти про­ме­ни тог про­пи­са је огро­ман, под­се­тио је.

– Од нас се тра­жи са­мо да уки­не­мо за­бра­ну про­да­је ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­не хра­не, али про­пи­си­ва­ње ри­го­ро­зних усло­ва про­ме­та та­кве хра­не, што су при­ме­ни­ле мно­ге др­жа­ве, ње­ну про­да­ју би, прак­тич­но, учи­ни­ле не­мо­гу­ћом – ре­као је Ља­јић.

Ам­ба­са­дор САД у Ср­би­ји Кајл Скот је ка­зао да сва­ка за­бра­на про­ме­та не­ке ро­бе тре­ба да се за­сни­ва на на­у­ци, а не на пра­зно­вер­ју.

– Уко­ли­ко би Ср­би­ја хар­мо­ни­зо­ва­ла сво­је про­пи­се о мо­ди­фи­ко­ва­ним ор­га­ни­зми­ма са про­пи­си­ма зе­ма­ља Европ­ске уни­је, овај про­блем био би ре­шен – ка­зао је ам­ба­са­дор Скот.