Srbija uklanja prepreke na granici

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ovi tro­ško­vi u Sr­bi­ji i re­gi­o­nu iz­no­se 16 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da, dok je u EU taj tro­šak dvo­stru­ko ma­nji, a osni­va­nje ovog te­la će do­pri­ne­ti stva­ra­nju za­jed­nič­kog eko­nom­skog pro­sto­ra za­pad­nog Bal­ka­na, če­mu Sr­bi­ja te­ži.

– Je­dan dan za­sto­ja na gra­nič­nim pre­la­zi­ma sma­nju­je iz­vo­znu vred­nost ro­be je­dan od­sto, a hra­ne i po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da se­dam od­sto – uka­zao je Lja­jić. – Naš in­te­res je da iz­vo­zni­ke uči­ni­mo kon­ku­rent­nim, a to mo­že­mo je­di­no ako omo­gu­ći­mo pot­pu­ni slo­bod­ni pro­tok ro­be, bez bi­lo ka­kvih pre­pre­ka na gra­nič­nim pre­la­zi­ma.

Po uslo­vi­ma pre­ko­gra­nič­ne tr­go­vi­ne, na Li­sti la­ko­će po­slo­va­nja Svet­ske ban­ke Sr­bi­ja je na vo­de­ćem 23. me­stu me­đu čla­ni­ca­ma CEF­TA, pod­se­tio je Lja­jić. Kad se uvo­zi, ro­ba na na­šim gra­ni­ci­ma u pro­se­ku če­ka 8,22 ča­sa, a kad se iz­vo­zi 6,47 ča­so­va, što je da­le­ko od po­želj­nog. 

Svih šest pot­pi­sni­ca CEF­TA spo­ra­zu­ma sa za­pad­nog Bal­ka­na de­kla­ra­tiv­no se za­la­že za ot­kla­nja­nje van­ca­rin­skih ba­ri­je­ra u me­đu­sob­noj rob­noj raz­me­ni, ka­zao je Lja­jić. „Ta­ko je bi­lo i na be­o­grad­skoj ’Ne­de­lji CEF­TA’, odr­ža­noj pro­šle sed­mi­ce, ali me ni­su uve­ri­li da to za­i­sta že­le”. Lja­jić je do­dao da ne oče­ku­je usko­ro zna­čaj­ni­ji na­pre­dak u ot­kla­nja­nju ne­ca­rin­skih ba­ri­je­ra na za­pad­nom Bal­ka­nu, bez ve­ćeg uti­ca­ja EU, ko­ja ne po­ka­zu­je ve­će in­te­re­so­va­nje. 

– Na­ši na­po­ri da omo­gu­ći­mo slo­bo­dan pro­tok lju­di i ro­be ne­će iz­o­sta­ti jer zna­mo da je po­ve­ća­nje iz­vo­za do neo­p­hod­nih 50 od­sto vred­no­sti BDP-a uslov eko­nom­skog opo­rav­ka i zna­čaj­ni­jeg eko­nom­skog ra­sta sva­ke od pot­pi­sni­ce spo­ra­zu­ma – re­kao je Lja­jić.

Pro­se­čan udeo iz­vo­za u vred­no­sti BDP „Bal­kan­ske še­stor­ke” u ovoj go­di­ni bi­će 27 od­sto, za dve go­di­ne 29 pro­ce­na­ta, a Sr­bi­ja je do­sti­gla oko 39 od­sto.

Za ne­ke pro­iz­vo­de pre­pre­ke slo­bod­nog uvo­za su stal­ne, a ne­ke pot­pi­sni­ce ih uvo­de se­zon­ski, ka­ko bi za­šti­ti­le svo­ju pro­iz­vod­nju – ka­zao je Lja­jić. – Naš cilj je da se ka­mi­on sa ro­bom iz Ma­ke­do­ni­je na pu­tu ka Sr­bi­ji ili BiH kon­tro­li­še sa­mo na jed­noj gra­ni­ci. Uslov za to je da sve pot­pi­sni­ce me­đu­sob­no pri­zna­ju sve ser­ti­fi­ka­te i la­bo­ra­to­rij­ske na­la­ze. To ne bi is­klju­či­va­lo kon­tro­lu ro­be u ze­mlji uvo­zni­ci.

Lja­jić je ka­zao da i Sr­bi­ja ne­ka­da pri­me­nju­je pro­ce­du­re ko­je ote­ža­va­ju tr­go­vi­nu, po­seb­no zbog ne­u­sa­gla­še­nih fi­to­sa­ni­tar­nih, ve­te­ri­nar­skih ili la­bo­ra­to­rij­skih ser­ti­fi­ka­ta.

Na­ja­va uki­da­nja tak­si na bra­šno

– Ima­mo ne­ke na­ja­ve da će od­lu­ka Pri­šti­ne o tak­sa­ma na uvoz bra­šna iz Sr­bi­je bi­ti uki­nu­ta – ka­zao je Lja­jić no­vi­na­ri­ma. – Ni­je nam re­če­no ka­da, ali sa­svim si­gur­no ni­smo pri­sta­li­ce ni­ka­kvih ca­rin­skih ra­to­va i kon­tra­me­ra.

Šte­tu zbog tak­si tr­pe na­ši iz­vo­zni­ci, oko 30 mli­no­va ko­ji su iz­vo­zi­li bra­šno i pla­si­ra­li ro­bu, re­kao je, ali još ve­ći gu­bit­ni­ci su po­tro­ša­či na Ko­so­vu jer su ce­ne bra­šna sa­da ve­će 20 evra po to­ni. Lo­gi­ka je, ka­že Lja­jić, da ni­je reč o po­li­tič­koj, već o eko­nom­skoj i in­te­re­snoj me­ri.

Pri­jem u STO još ne­iz­ve­stan 

Na no­vi­nar­sko pi­ta­nje – ka­da će Sr­bi­ja bi­ti pri­mlje­na u Svet­sku tr­go­vin­sku or­ga­ni­za­ci­ju(STO), što je je­dan od uslo­va da po­sta­ne čla­ni­ca Evrop­ske uni­je, mi­ni­star i pot­pred­sed­nik vla­de je ka­zao da ne že­li da se ba­vi pred­vi­đa­nji­ma, jer je pro­ce­du­ra pri­je­ma kom­pli­ko­va­na.

– U bi­la­te­ral­nim pre­go­vo­ri­ma za ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma ove or­ga­ni­za­ci­je, ko­ji pret­ho­de član­stvu, Sr­bi­ji je pre­o­sta­lo da okon­ča pre­go­vo­re sa Ukra­ji­nom, Ru­si­jom, USA i Bra­zi­lom. Spo­ra­zum sa Bra­zi­lom o uvo­zu pi­le­ćeg me­sa je ve­o­ma bli­zu, sa Ukra­ji­nom pre­go­vo­ri idu znat­no te­že. Sa SAD ne­ma­mo su­štin­skih pro­ble­ma, osim onog ključ­nog, tre­ba­lo bi da iz­me­ni­mo za­kon o ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­nim or­ga­ni­zmi­ma. U tom slu­ča­ju bi SAD od­u­sta­le od bi­la­te­ral­nih zah­te­va. Uslov pri­je­ma u STO je da ne­ma za­bra­ne pro­me­ta bi­lo kog pro­iz­vo­da.

Naš za­kon za­bra­nju­je uvoz i pro­da­ju ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­ne hra­ne, pod­se­tio je Lja­jić, a ot­por jav­no­sti pro­me­ni tog pro­pi­sa je ogro­man, pod­se­tio je.

– Od nas se tra­ži sa­mo da uki­ne­mo za­bra­nu pro­da­je ge­net­ski mo­di­fi­ko­va­ne hra­ne, ali pro­pi­si­va­nje ri­go­ro­znih uslo­va pro­me­ta ta­kve hra­ne, što su pri­me­ni­le mno­ge dr­ža­ve, nje­nu pro­da­ju bi, prak­tič­no, uči­ni­le ne­mo­gu­ćom – re­kao je Lja­jić.

Am­ba­sa­dor SAD u Sr­bi­ji Kajl Skot je ka­zao da sva­ka za­bra­na pro­me­ta ne­ke ro­be tre­ba da se za­sni­va na na­u­ci, a ne na pra­zno­ver­ju.

– Uko­li­ko bi Sr­bi­ja har­mo­ni­zo­va­la svo­je pro­pi­se o mo­di­fi­ko­va­nim or­ga­ni­zmi­ma sa pro­pi­si­ma ze­ma­lja Evrop­ske uni­je, ovaj pro­blem bio bi re­šen – ka­zao je am­ba­sa­dor Skot.