Афрички наталитет брине Европску унију

Ка­ко ће Евро­па и Афри­ка здру­жи­ти ак­ци­је по­во­дом ми­грант­ске си­ту­а­ци­је у Ли­би­ји, не­из­ве­сно је на­кон не­дав­ног от­кри­ћа пи­ја­це на ко­јој се у тој уру­ше­ној др­жа­ви ми­гран­ти пр­о­да­ју као ро­бо­ви.

„Ме­ре ко­ји­ма ЕУ под­сти­че вла­сти у Ли­би­ји да спре­че по­крет ми­гра­на­та пре­ко Сре­до­зе­мља, и за­тим их др­же у ужа­са­ва­ју­ћим за­тво­ри­ма не­ху­ма­не су”, оце­ни­ле су УН сре­ди­ном ме­се­ца.

У двој­цу Евро­па–Афри­ка, Бри­сел је фи­нан­сиј­ски да­ле­ко над­моћ­ни­ји

(фи­нан­си­ра 80 од­сто бу­џе­та АУ). Ипак, бо­га­та Евро­па не­ма од­го­вор на пи­та­ње шта да ра­ди ако се оства­ри зло­коб­но пр­о­ро­чан­ство по­кој­ног ли­биј­ског ли­де­ра Му­а­ме­ра ел Га­да­фи­ја да ће из Афри­ке ка Евро­пи  јед­ног да­на кре­ну­ти не хи­ља­де, већ ми­ли­о­ни љу­ди, же­на и де­це?

Де­мо­граф­ске пр­о­це­не УН и ММФ-а ука­зу­ју упра­во на та­кву мо­гућ­ност.

На­и­ме, ви­ше од 60 од­сто да­на­шњег ста­нов­ни­штва Афри­ке мла­ђе је од 25 го­ди­на. Ко­ли­ко 2050. го­ди­не, у Афри­ци ће жи­ве­ти два пу­та ви­ше љу­ди не­го да­нас. Да за­по­сли ге­не­ра­ци­је ко­је при­сти­жу, Афри­ци ће до­тле (2050. го­ди­не) би­ти нео­п­ход­но да сва­ке го­ди­не отво­ри 18–20 ми­ли­о­на но­вих рад­них ме­ста.

Ко­ли­ко је то ре­ал­но?

Евро­па је већ не­ко вре­ме све­сна ових пр­о­це­на и чи­ње­ни­це да су „бал­кан­ска” и та­ко­зва­на цен­трал­но-сре­до­зем­на ру­та тек пр­ви чин ве­ли­ке гло­бал­не се­о­бе ми­гра­на­та.

Тим по­во­дом је ЕУ не­дав­но осно­ва­ла по­се­бан Фонд за раз­вој­ну по­моћ Афри­ци. По­је­ди­нач­ни при­ло­зи др­жа­ва чла­ни­ца го­во­ре до­вољ­но  о европ­ској по­све­ће­но­сти из­град­њи бо­љег жи­во­та за Афри­кан­це у Афри­ци. Не­мач­ка је спо­ме­ну­том фон­ду обе­ћа­ла 51 ми­ли­он евра, а при­ло­жи­ла 23 ми­ли­о­на. Фран­цу­ска је при­до­да­ла са­мо три ми­ли­о­на. По 50.000 евра из­дво­ји­ле су у ову свр­ху Бу­гар­ска, Ли­тва­ни­ја, Сло­ве­ни­ја и Ле­то­ни­ја. Ма­ло ви­ше (70.000 евра) да­ла је Ма­ђар­ска, а 100.000 Ру­му­ни­ја. При све­му то­ме, Есто­ни­ја је Фон­ду за Афри­ку усме­ри­ла ви­ше нов­ца (1,45 ми­ли­о­на евра) не­го Пор­ту­га­ли­ја (700.000 евра), Ирска (1,2 ми­ли­о­на) или Пољ­ска (1,1 ми­ли­о­на).

„Ако же­ли­мо да ко­ли­ко год је то ви­ше мо­гу­ће бу­де­мо при­сут­ни у се­вер­ној Афри­ци, мо­ра­ће­мо да из­дво­ји­мо мно­го ви­ше нов­ца”, за­ва­пио је пр­о­шлог ме­се­ца Жан-Клод Јун­кер, пред­сед­ник Европ­ске ко­ми­си­је. Уочи пред­сто­је­ћег ску­па у Аби­жа­ну, Европ­ски пар­ла­мент одр­жао је по­себ­ну сед­ни­цу о ја­ча­њу са­рад­ње с Афри­ком.

Евро­па че­сто за­бо­ра­вља да ми­гра­ци­је ни­су са­мо ње­но бре­ме: у Афри­ци жи­ви 12 ми­ли­о­на при­сил­но ра­се­ље­них љу­ди, то јест 80 од­сто од укуп­ног бр­о­ја та­кве по­пу­ла­ци­је на све­ту, ис­та­као је Сер­геј Ста­ни­шев, зва­нич­ник ко­ми­те­та за ци­вил­не сло­бо­де у ЕП.

Ан­то­нио Та­ја­ни, пред­сед­ник ЕП, истом је при­ли­ком пред­ло­жио ства­ра­ње Мар­ша­ло­вог пла­на за Афри­ку и за­тра­жио да се у сле­де­ћем бу­џе­ту ЕУ за раз­вој­ну по­моћ Афри­ци из­дво­ји 40 ми­ли­јар­ди евра.

Пред­став­ни­ци ЕУ у Аби­жан пу­ту­ју са нај­но­ви­јим пла­ном за спољ­не ин­ве­сти­ци­је. У Бри­се­лу тај до­ку­мент већ на­ја­вљу­ју као „нај­ве­ћи ин­ве­сти­ци­о­ни план за Афри­ку у исто­ри­ји”. У ње­му се на­ја­вљу­је мо­би­ли­за­ци­ја 44 ми­ли­јар­де евра за ин­ве­сти­ци­је у пет при­вред­них обла­сти: од енер­ге­ти­ке и ма­лих пред­у­зе­ћа, до по­љо­при­вре­де и ди­ги­тал­не ин­ду­стри­је и раз­во­ја па­мет­них гра­до­ва.

Да ли ће тај европ­ски но­вац сти­ћи до­вољ­но бр­зо да спре­чи но­ве ми­грант­ске тра­ге­ди­је на Ме­ди­те­ра­ну или пи­ја­ци ро­бо­ва у Ли­би­ји?