Afrički natalitet brine Evropsku uniju

Ka­ko će Evro­pa i Afri­ka zdru­ži­ti ak­ci­je po­vo­dom mi­grant­ske si­tu­a­ci­je u Li­bi­ji, ne­iz­ve­sno je na­kon ne­dav­nog ot­kri­ća pi­ja­ce na ko­joj se u toj uru­še­noj dr­ža­vi mi­gran­ti pr­o­da­ju kao ro­bo­vi.

„Me­re ko­ji­ma EU pod­sti­če vla­sti u Li­bi­ji da spre­če po­kret mi­gra­na­ta pre­ko Sre­do­ze­mlja, i za­tim ih dr­že u uža­sa­va­ju­ćim za­tvo­ri­ma ne­hu­ma­ne su”, oce­ni­le su UN sre­di­nom me­se­ca.

U dvoj­cu Evro­pa–Afri­ka, Bri­sel je fi­nan­sij­ski da­le­ko nad­moć­ni­ji

(fi­nan­si­ra 80 od­sto bu­dže­ta AU). Ipak, bo­ga­ta Evro­pa ne­ma od­go­vor na pi­ta­nje šta da ra­di ako se ostva­ri zlo­kob­no pr­o­ro­čan­stvo po­koj­nog li­bij­skog li­de­ra Mu­a­me­ra el Ga­da­fi­ja da će iz Afri­ke ka Evro­pi  jed­nog da­na kre­nu­ti ne hi­lja­de, već mi­li­o­ni lju­di, že­na i de­ce?

De­mo­graf­ske pr­o­ce­ne UN i MMF-a uka­zu­ju upra­vo na ta­kvu mo­guć­nost.

Na­i­me, vi­še od 60 od­sto da­na­šnjeg sta­nov­ni­štva Afri­ke mla­đe je od 25 go­di­na. Ko­li­ko 2050. go­di­ne, u Afri­ci će ži­ve­ti dva pu­ta vi­še lju­di ne­go da­nas. Da za­po­sli ge­ne­ra­ci­je ko­je pri­sti­žu, Afri­ci će do­tle (2050. go­di­ne) bi­ti neo­p­hod­no da sva­ke go­di­ne otvo­ri 18–20 mi­li­o­na no­vih rad­nih me­sta.

Ko­li­ko je to re­al­no?

Evro­pa je već ne­ko vre­me sve­sna ovih pr­o­ce­na i či­nje­ni­ce da su „bal­kan­ska” i ta­ko­zva­na cen­tral­no-sre­do­zem­na ru­ta tek pr­vi čin ve­li­ke glo­bal­ne se­o­be mi­gra­na­ta.

Tim po­vo­dom je EU ne­dav­no osno­va­la po­se­ban Fond za raz­voj­nu po­moć Afri­ci. Po­je­di­nač­ni pri­lo­zi dr­ža­va čla­ni­ca go­vo­re do­volj­no  o evrop­skoj po­sve­će­no­sti iz­grad­nji bo­ljeg ži­vo­ta za Afri­kan­ce u Afri­ci. Ne­mač­ka je spo­me­nu­tom fon­du obe­ća­la 51 mi­li­on evra, a pri­lo­ži­la 23 mi­li­o­na. Fran­cu­ska je pri­do­da­la sa­mo tri mi­li­o­na. Po 50.000 evra iz­dvo­ji­le su u ovu svr­hu Bu­gar­ska, Li­tva­ni­ja, Slo­ve­ni­ja i Le­to­ni­ja. Ma­lo vi­še (70.000 evra) da­la je Ma­đar­ska, a 100.000 Ru­mu­ni­ja. Pri sve­mu to­me, Esto­ni­ja je Fon­du za Afri­ku usme­ri­la vi­še nov­ca (1,45 mi­li­o­na evra) ne­go Por­tu­ga­li­ja (700.000 evra), Irska (1,2 mi­li­o­na) ili Polj­ska (1,1 mi­li­o­na).

„Ako že­li­mo da ko­li­ko god je to vi­še mo­gu­će bu­de­mo pri­sut­ni u se­ver­noj Afri­ci, mo­ra­će­mo da iz­dvo­ji­mo mno­go vi­še nov­ca”, za­va­pio je pr­o­šlog me­se­ca Žan-Klod Jun­ker, pred­sed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je. Uoči pred­sto­je­ćeg sku­pa u Abi­ža­nu, Evrop­ski par­la­ment odr­žao je po­seb­nu sed­ni­cu o ja­ča­nju sa­rad­nje s Afri­kom.

Evro­pa če­sto za­bo­ra­vlja da mi­gra­ci­je ni­su sa­mo nje­no bre­me: u Afri­ci ži­vi 12 mi­li­o­na pri­sil­no ra­se­lje­nih lju­di, to jest 80 od­sto od ukup­nog br­o­ja ta­kve po­pu­la­ci­je na sve­tu, is­ta­kao je Ser­gej Sta­ni­šev, zva­nič­nik ko­mi­te­ta za ci­vil­ne slo­bo­de u EP.

An­to­nio Ta­ja­ni, pred­sed­nik EP, istom je pri­li­kom pred­lo­žio stva­ra­nje Mar­ša­lo­vog pla­na za Afri­ku i za­tra­žio da se u sle­de­ćem bu­dže­tu EU za raz­voj­nu po­moć Afri­ci iz­dvo­ji 40 mi­li­jar­di evra.

Pred­stav­ni­ci EU u Abi­žan pu­tu­ju sa naj­no­vi­jim pla­nom za spolj­ne in­ve­sti­ci­je. U Bri­se­lu taj do­ku­ment već na­ja­vlju­ju kao „naj­ve­ći in­ve­sti­ci­o­ni plan za Afri­ku u isto­ri­ji”. U nje­mu se na­ja­vlju­je mo­bi­li­za­ci­ja 44 mi­li­jar­de evra za in­ve­sti­ci­je u pet pri­vred­nih obla­sti: od ener­ge­ti­ke i ma­lih pred­u­ze­ća, do po­ljo­pri­vre­de i di­gi­tal­ne in­du­stri­je i raz­vo­ja pa­met­nih gra­do­va.

Da li će taj evrop­ski no­vac sti­ći do­volj­no br­zo da spre­či no­ve mi­grant­ske tra­ge­di­je na Me­di­te­ra­nu ili pi­ja­ci ro­bo­va u Li­bi­ji?