Приштински план Б: уједињење са Албанијом
Нешто се очигледно дешава, закључио је председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун, коментаришући последње најаве о уједињењу Албаније и јужне српске покрајине. Док утицајни Атлантски савет предлаже стално америчко војно присуство у југоисточној Европи и активнију улогу Вашингтона у предупређивању нове балканске кризе, у Тирани и Приштини говоре о организовању референдума на Косову о припајању Албанији. Албански академик Реџеп Ћосја, рецимо, изјавио је да уједињење Косова и Албаније треба да буде први следећи циљ Албанаца, који би требали остварити пре уласка у Европску унију. „Као што не дозвољава државама чланицама поделу на две земље, ЕУ не дозвољава да се њена два члана уједине у једну државу”, рекао је Ћосја албанској ТВ станици Вижн плус, пренео је РТС.
О оваквом референдуму пише и „Спутњик” на немачком језику, позивајући се на изворе из Приштине. Само, у овом случају као мотив узимају се успорене евроинтеграције Косова, које је иначе фрустрирано чињеницом да „десет година после проглашења дефакто независности (фебруара 2008. године), и даље по међународном праву припада Србији”. Зато је очигледно да би косовски лидери могли да примене план Б, чији је мото „ако неће да нас приме у ЕУ, идемо у Албанију”, каже извор „Спутњика” близак круговима у косовској влади.
Референдум је могуће организовати, као и „наштеловати” резултат, имају они искуства са тим, каже Дрецун, али, како додаје, ствар је у томе што Албанија сада појачава причу о уједињењу са Косовом, нескривено изражавајући великоалбанске претензије, док истовремено албански политичари на Космету покушавају да увуку САД у причу о дијалогу Београда и Приштине. Да ли је то нека добро осмишљена кампања која би требало да омогући стварање „велике Албаније”, или Албанци покушавају да преговоре Србије о чланству у ЕУ искористе да нешто добију? Или је припрема за неку међународну конференцију, па да се већ сада поставе неки максималистички захтеви да би се онда добило бар пола од тога?
Наводећи ова питања, која су за сада без одговора, Дрецун упозорава да прича о уједињењу Косова и Албаније свакако није добра, јер дестабилизује регион. „Стварање ’велике Албаније’ сигурно не може да прође без парчања Македоније. Осим тога, референдум који би био евентуално одржан на Косову не би био легитиман, а његов резултат једноставно не би могао да се спроведе мирно”, истиче Дрецун, додајући да „Србија сигурно неће дозволити да Албанија, под видом некаквог референдума и уједињења, изврши насилну анексију дела наше територије и да тиме и српски народ који живи на Космету увуче у некакву велику Албанију”.
Упоредо са изношењем сценарија о референдуму, Рамин министар за Албанце ван границе Пандели Мајко (бивши премијер Албаније у време НАТО бомбардовања Србије), говори практично о „великој Албанији” – без референдума. У оба случаја, наравно, остаје отворено питање да ли би Косово припајањем Албанији аутоматски „ушло” и у НАТО, имајући у виду да је Албанија чланица западне војне алијансе. Мајко је на Економском форуму албанске дијаспоре у Приштини у суботу позвао косовске власти на „отварање граница” 1. јануара 2018, називајући то „европском акцијом”.
Најаве о промени граница Душану Јањићу из Форума за етничке односе личе на познату изреку „што је баби мило, то јој се и снило”, и то, како каже, није ништа ново. О томе је, подсећа Јањић, Еди Рама почео да говори још прошле године уочи избора, затим и Харадинај, а причали су о томе и неки у Београду, попут Ивице Дачића или Ивана Вејводе. „Шта је ту сад ново и опасно? Прочуло се да ће Америка, наводно, дозволити поделу и размену територија, јер се договара тобож та варијанта за Украјину. И то је врло опасно за Србију, јер постоји све више заговорника те тезе, поготово на северу Косова”, истиче Јањић, указујући да су, међутим, САД и НАТО заузели став да нема „прекрајања граница”. „Ово је моменат када руководству Србије треба рећи: ’Станите, будите опрезни, не учествујте у албанским манипулацијама, јер нас могу коштати – сукоба на северу Косова, отварања питања Санџака и велике инфилтрације Русије и Турске – а онда ћемо се наћи на мети НАТО-а’”, сматра Јањић.
Дачић: Косово ће „мало сутра” постати члан УН
Први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић не верује да је могућа промена формата дијалога између Београда и Приштине, на тај начин да се у дијалог укључи неко са стране, па ни САД. Шеф дипломатије навео је да ће Косово „мало сутра” моћи да постане члан УН, преноси Танјуг. Подсетио је да је за то Приштини потребно две трећине гласова земаља чланица и навео да „док смо ми пријатељи са Русијом и Русија може да стави вето на ту одлуку”.
Атлантски савет: Има смисла да се САД укључе у преговоре
Нова америчка стратегија за Балкан треба да буде, између осталог, залагање за „историјско помирење” са Србијом и обнављање репутације САД као истинског посредника, закључак је Атлантског савета. Извршни потпредседник ове невладине организације Дејмон Вилсон о захтеву Приштине да се САД директно укључе у преговоре са Београдом, за Глас Америке је рекао „да има смисла да Сједињене Државе буду део тог процеса”. Конференција Атлантског савета биће одржана данас у Вашингтону, а учествоваће и министар спољних послова Ивица Дачић.
ЕУ: Балкан део редовне комуникације Брисела и Вашингтона
Свака промена формата у дијалогу Београда и Приштине, укључујући и ангажовање САД, мора да буде подржана и од Србије, поручили су јуче из Брисела. „ЕУ је посредник у дијалогу Београда и Приштине. На двема странама је да се договоре о садржају, формату, брзини и агенди”, изјавила је за Танјуг портпаролка Европске комисије Маја Коцијанчич и поновила да ЕУ и САД „блиско сарађују” када је реч о западном Балкану, што подразумева и процес дијалога Београда и Приштине. Дипломатски извори Танјуга у Бриселу кажу да је западни Балкан, као један од приоритета ЕУ, „део редовне комуникације између Брисела и Вашингтона”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


