Приштински план Б: уједињење са Албанијом

О ова­квом ре­фе­рен­ду­му пи­ше и „Спут­њик” на не­мач­ком је­зи­ку, по­зи­ва­ју­ћи се на из­во­ре из При­шти­не. Са­мо, у овом слу­ча­ју као мо­тив узи­ма­ју се успо­ре­не евро­ин­те­гра­ци­је Ко­со­ва, ко­је је ина­че фру­стри­ра­но чи­ње­ни­цом да „де­сет го­ди­на по­сле про­гла­ше­ња де­фак­то не­за­ви­сно­сти (фе­бру­а­ра 2008. го­ди­не), и да­ље по ме­ђу­на­род­ном пра­ву при­па­да Ср­би­ји”. За­то је очи­глед­но да би ко­сов­ски ли­де­ри мо­гли да при­ме­не план Б, чи­ји је мо­то „ако не­ће да нас при­ме у ЕУ, иде­мо у Ал­ба­ни­ју”, ка­же из­вор „Спут­њи­ка” бли­зак кру­го­ви­ма у ко­сов­ској вла­ди.

Ре­фе­рен­дум је мо­гу­ће ор­га­ни­зо­ва­ти, као и „на­ште­ло­ва­ти” ре­зул­тат, има­ју они ис­ку­ства са тим, ка­же Дре­цун, али, ка­ко до­да­је, ствар је у то­ме што Ал­ба­ни­ја са­да по­ја­ча­ва при­чу о ује­ди­ње­њу са Ко­со­вом, не­скри­ве­но из­ра­жа­ва­ју­ћи ве­ли­ко­ал­бан­ске пре­тен­зи­је, док исто­вре­ме­но ал­бан­ски по­ли­ти­ча­ри на Ко­сме­ту по­ку­ша­ва­ју да уву­ку САД у при­чу о ди­ја­ло­гу Бе­о­гра­да и При­шти­не. Да ли је то не­ка до­бро осми­шље­на кам­па­ња ко­ја би тре­ба­ло да омо­гу­ћи ства­ра­ње „ве­ли­ке Ал­ба­ни­је”, или Ал­бан­ци по­ку­ша­ва­ју да пре­го­во­ре Ср­би­је о члан­ству у ЕУ ис­ко­ри­сте да не­што до­би­ју? Или је при­пре­ма за не­ку ме­ђу­на­род­ну кон­фе­рен­ци­ју, па да се већ са­да по­ста­ве не­ки мак­си­ма­ли­стич­ки зах­те­ви да би се он­да до­би­ло бар по­ла од то­га?

На­во­де­ћи ова пи­та­ња, ко­ја су за са­да без од­го­во­ра, Дре­цун упо­зо­ра­ва да при­ча о ује­ди­ње­њу Ко­со­ва и Ал­ба­ни­је сва­ка­ко ни­је до­бра, јер де­ста­би­ли­зу­је ре­ги­он. „Ства­ра­ње ’ве­ли­ке Ал­ба­ни­је’ си­гур­но не мо­же да про­ђе без пар­ча­ња Ма­ке­до­ни­је. Осим то­га, ре­фе­рен­дум ко­ји би био евен­ту­ал­но одр­жан на Ко­со­ву не би био ле­ги­ти­ман, а ње­гов ре­зул­тат јед­но­став­но не би мо­гао да се спро­ве­де мир­но”, ис­ти­че Дре­цун, до­да­ју­ћи да „Ср­би­ја си­гур­но не­ће до­зво­ли­ти да Ал­ба­ни­ја, под ви­дом не­ка­квог ре­фе­рен­ду­ма и ује­ди­ње­ња, из­вр­ши на­сил­ну анек­си­ју де­ла на­ше те­ри­то­ри­је и да ти­ме и срп­ски на­род ко­ји жи­ви на Ко­сме­ту уву­че у не­ка­кву ве­ли­ку Ал­ба­ни­ју”.

Упо­ре­до са из­но­ше­њем сце­на­ри­ја о ре­фе­рен­ду­му, Ра­мин ми­ни­стар за Ал­бан­це ван гра­ни­це Пан­де­ли Мај­ко (бив­ши пре­ми­јер Ал­ба­ни­је у вре­ме НА­ТО бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је), го­во­ри прак­тич­но о „ве­ли­кој Ал­ба­ни­ји” – без ре­фе­рен­ду­ма. У оба слу­ча­ја, на­рав­но, оста­је отво­ре­но пи­та­ње да ли би Ко­со­во при­па­ја­њем Ал­ба­ни­ји ауто­мат­ски „ушло” и у НА­ТО, има­ју­ћи у ви­ду да је Ал­ба­ни­ја чла­ни­ца за­пад­не вој­не али­јан­се. Мај­ко је на Еко­ном­ском фо­ру­му ал­бан­ске ди­ја­спо­ре у При­шти­ни у су­бо­ту по­звао ко­сов­ске вла­сти на „отва­ра­ње гра­ни­ца” 1. ја­ну­а­ра 2018, на­зи­ва­ју­ћи то „европ­ском ак­ци­јом”.

На­ја­ве о про­ме­ни гра­ни­ца Ду­ша­ну Ја­њи­ћу из Фо­ру­ма за ет­нич­ке од­но­се ли­че на по­зна­ту из­ре­ку „што је ба­би ми­ло, то јој се и сни­ло”, и то, ка­ко ка­же, ни­је ни­шта но­во. О то­ме је, под­се­ћа Ја­њић, Еди Ра­ма по­чео да го­во­ри још про­шле го­ди­не уочи из­бо­ра, за­тим и Ха­ра­ди­нај, а при­ча­ли су о то­ме и не­ки у Бе­о­гра­ду, по­пут Иви­це Да­чи­ћа или Ива­на Веј­во­де. „Шта је ту сад но­во и опа­сно? Про­чу­ло се да ће Аме­ри­ка, на­вод­но, до­зво­ли­ти по­де­лу и раз­ме­ну те­ри­то­ри­ја, јер се до­го­ва­ра то­бож та ва­ри­јан­та за Укра­ји­ну. И то је вр­ло опа­сно за Ср­би­ју, јер по­сто­ји све ви­ше за­го­вор­ни­ка те те­зе, по­го­то­во на се­ве­ру Ко­со­ва”, ис­ти­че Ја­њић, ука­зу­ју­ћи да су, ме­ђу­тим, САД и НА­ТО за­у­зе­ли став да не­ма „пре­кра­ја­ња гра­ни­ца”. „Ово је мо­ме­нат ка­да ру­ко­вод­ству Ср­би­је тре­ба ре­ћи: ’Ста­ни­те, бу­ди­те опре­зни, не уче­ствуј­те у ал­бан­ским ма­ни­пу­ла­ци­ја­ма, јер нас мо­гу ко­шта­ти – су­ко­ба на се­ве­ру Ко­со­ва, отва­ра­ња пи­та­ња Сан­џа­ка и ве­ли­ке ин­фил­тра­ци­је Ру­си­је и Тур­ске – а он­да ће­мо се на­ћи на ме­ти НА­ТО-а’”, сма­тра Ја­њић.

Да­чић: Ко­со­во ће „ма­ло су­тра” по­ста­ти члан УН

Пр­ви пот­пред­сед­ник вла­де и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић не ве­ру­је да је мо­гу­ћа про­ме­на фор­ма­та ди­ја­ло­га из­ме­ђу Бе­о­гра­да и При­шти­не, на тај на­чин да се у ди­ја­лог укљу­чи не­ко са стра­не, па ни САД. Шеф ди­пло­ма­ти­је на­вео је да ће Ко­со­во „ма­ло су­тра” мо­ћи да по­ста­не члан УН, пре­но­си Тан­југ. Под­се­тио је да је за то При­шти­ни по­треб­но две тре­ћи­не гла­со­ва зе­ма­ља чла­ни­ца и на­вео да „док смо ми при­ја­те­љи са Ру­си­јом и Ру­си­ја мо­же да ста­ви ве­то на ту од­лу­ку”.

Атлант­ски са­вет: Има сми­сла да се САД укљу­че у пре­го­во­ре

Но­ва аме­рич­ка стра­те­ги­ја за Бал­кан тре­ба да бу­де, из­ме­ђу оста­лог, за­ла­га­ње за „исто­риј­ско по­ми­ре­ње” са Ср­би­јом и об­на­вља­ње ре­пу­та­ци­је САД као истин­ског по­сред­ни­ка, за­кљу­чак је Атлант­ског са­ве­та. Из­вр­шни пот­пред­сед­ник ове не­вла­ди­не ор­га­ни­за­ци­је Деј­мон Вил­сон о зах­те­ву При­шти­не да се САД ди­рект­но укљу­че у пре­го­во­ре са Бе­о­гра­дом, за Глас Аме­ри­ке је ре­као „да има сми­сла да Сје­ди­ње­не Др­жа­ве бу­ду део тог про­це­са”. Кон­фе­рен­ци­ја Атлант­ског са­ве­та би­ће одр­жа­на да­нас у Ва­шинг­то­ну, а уче­ство­ва­ће и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић.

ЕУ: Бал­кан део ре­дов­не ко­му­ни­ка­ци­је Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на

Сва­ка про­ме­на фор­ма­та у ди­ја­ло­гу Бе­о­гра­да и При­шти­не, укљу­чу­ју­ћи и ан­га­жо­ва­ње САД, мо­ра да бу­де по­др­жа­на и од Ср­би­је, по­ру­чи­ли су ју­че из Бри­се­ла. „ЕУ је по­сред­ник у ди­ја­ло­гу Бе­о­гра­да и При­шти­не. На две­ма стра­на­ма је да се до­го­во­ре о са­др­жа­ју, фор­ма­ту, бр­зи­ни и аген­ди”, из­ја­ви­ла је за Тан­југ порт­па­рол­ка Европ­ске ко­ми­си­је Ма­ја Ко­ци­јан­чич и по­но­ви­ла да ЕУ и САД „бли­ско са­ра­ђу­ју” ка­да је реч о за­пад­ном Бал­ка­ну, што под­ра­зу­ме­ва и про­цес ди­ја­ло­га Бе­о­гра­да и При­шти­не. Ди­пло­мат­ски из­во­ри Тан­ју­га у Бри­се­лу ка­жу да је за­пад­ни Бал­кан, као је­дан од при­о­ри­те­та ЕУ, „део ре­дов­не ко­му­ни­ка­ци­је из­ме­ђу Бри­се­ла и Ва­шинг­то­на”.