Prištinski plan B: ujedinjenje sa Albanijom
Nešto se očigledno dešava, zaključio je predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun, komentarišući poslednje najave o ujedinjenju Albanije i južne srpske pokrajine. Dok uticajni Atlantski savet predlaže stalno američko vojno prisustvo u jugoistočnoj Evropi i aktivniju ulogu Vašingtona u predupređivanju nove balkanske krize, u Tirani i Prištini govore o organizovanju referenduma na Kosovu o pripajanju Albaniji. Albanski akademik Redžep Ćosja, recimo, izjavio je da ujedinjenje Kosova i Albanije treba da bude prvi sledeći cilj Albanaca, koji bi trebali ostvariti pre ulaska u Evropsku uniju. „Kao što ne dozvoljava državama članicama podelu na dve zemlje, EU ne dozvoljava da se njena dva člana ujedine u jednu državu”, rekao je Ćosja albanskoj TV stanici Vižn plus, preneo je RTS.
O ovakvom referendumu piše i „Sputnjik” na nemačkom jeziku, pozivajući se na izvore iz Prištine. Samo, u ovom slučaju kao motiv uzimaju se usporene evrointegracije Kosova, koje je inače frustrirano činjenicom da „deset godina posle proglašenja defakto nezavisnosti (februara 2008. godine), i dalje po međunarodnom pravu pripada Srbiji”. Zato je očigledno da bi kosovski lideri mogli da primene plan B, čiji je moto „ako neće da nas prime u EU, idemo u Albaniju”, kaže izvor „Sputnjika” blizak krugovima u kosovskoj vladi.
Referendum je moguće organizovati, kao i „naštelovati” rezultat, imaju oni iskustva sa tim, kaže Drecun, ali, kako dodaje, stvar je u tome što Albanija sada pojačava priču o ujedinjenju sa Kosovom, neskriveno izražavajući velikoalbanske pretenzije, dok istovremeno albanski političari na Kosmetu pokušavaju da uvuku SAD u priču o dijalogu Beograda i Prištine. Da li je to neka dobro osmišljena kampanja koja bi trebalo da omogući stvaranje „velike Albanije”, ili Albanci pokušavaju da pregovore Srbije o članstvu u EU iskoriste da nešto dobiju? Ili je priprema za neku međunarodnu konferenciju, pa da se već sada postave neki maksimalistički zahtevi da bi se onda dobilo bar pola od toga?
Navodeći ova pitanja, koja su za sada bez odgovora, Drecun upozorava da priča o ujedinjenju Kosova i Albanije svakako nije dobra, jer destabilizuje region. „Stvaranje ’velike Albanije’ sigurno ne može da prođe bez parčanja Makedonije. Osim toga, referendum koji bi bio eventualno održan na Kosovu ne bi bio legitiman, a njegov rezultat jednostavno ne bi mogao da se sprovede mirno”, ističe Drecun, dodajući da „Srbija sigurno neće dozvoliti da Albanija, pod vidom nekakvog referenduma i ujedinjenja, izvrši nasilnu aneksiju dela naše teritorije i da time i srpski narod koji živi na Kosmetu uvuče u nekakvu veliku Albaniju”.
Uporedo sa iznošenjem scenarija o referendumu, Ramin ministar za Albance van granice Pandeli Majko (bivši premijer Albanije u vreme NATO bombardovanja Srbije), govori praktično o „velikoj Albaniji” – bez referenduma. U oba slučaja, naravno, ostaje otvoreno pitanje da li bi Kosovo pripajanjem Albaniji automatski „ušlo” i u NATO, imajući u vidu da je Albanija članica zapadne vojne alijanse. Majko je na Ekonomskom forumu albanske dijaspore u Prištini u subotu pozvao kosovske vlasti na „otvaranje granica” 1. januara 2018, nazivajući to „evropskom akcijom”.
Najave o promeni granica Dušanu Janjiću iz Foruma za etničke odnose liče na poznatu izreku „što je babi milo, to joj se i snilo”, i to, kako kaže, nije ništa novo. O tome je, podseća Janjić, Edi Rama počeo da govori još prošle godine uoči izbora, zatim i Haradinaj, a pričali su o tome i neki u Beogradu, poput Ivice Dačića ili Ivana Vejvode. „Šta je tu sad novo i opasno? Pročulo se da će Amerika, navodno, dozvoliti podelu i razmenu teritorija, jer se dogovara tobož ta varijanta za Ukrajinu. I to je vrlo opasno za Srbiju, jer postoji sve više zagovornika te teze, pogotovo na severu Kosova”, ističe Janjić, ukazujući da su, međutim, SAD i NATO zauzeli stav da nema „prekrajanja granica”. „Ovo je momenat kada rukovodstvu Srbije treba reći: ’Stanite, budite oprezni, ne učestvujte u albanskim manipulacijama, jer nas mogu koštati – sukoba na severu Kosova, otvaranja pitanja Sandžaka i velike infiltracije Rusije i Turske – a onda ćemo se naći na meti NATO-a’”, smatra Janjić.
Dačić: Kosovo će „malo sutra” postati član UN
Prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ne veruje da je moguća promena formata dijaloga između Beograda i Prištine, na taj način da se u dijalog uključi neko sa strane, pa ni SAD. Šef diplomatije naveo je da će Kosovo „malo sutra” moći da postane član UN, prenosi Tanjug. Podsetio je da je za to Prištini potrebno dve trećine glasova zemalja članica i naveo da „dok smo mi prijatelji sa Rusijom i Rusija može da stavi veto na tu odluku”.
Atlantski savet: Ima smisla da se SAD uključe u pregovore
Nova američka strategija za Balkan treba da bude, između ostalog, zalaganje za „istorijsko pomirenje” sa Srbijom i obnavljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika, zaključak je Atlantskog saveta. Izvršni potpredsednik ove nevladine organizacije Dejmon Vilson o zahtevu Prištine da se SAD direktno uključe u pregovore sa Beogradom, za Glas Amerike je rekao „da ima smisla da Sjedinjene Države budu deo tog procesa”. Konferencija Atlantskog saveta biće održana danas u Vašingtonu, a učestvovaće i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
EU: Balkan deo redovne komunikacije Brisela i Vašingtona
Svaka promena formata u dijalogu Beograda i Prištine, uključujući i angažovanje SAD, mora da bude podržana i od Srbije, poručili su juče iz Brisela. „EU je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine. Na dvema stranama je da se dogovore o sadržaju, formatu, brzini i agendi”, izjavila je za Tanjug portparolka Evropske komisije Maja Kocijančič i ponovila da EU i SAD „blisko sarađuju” kada je reč o zapadnom Balkanu, što podrazumeva i proces dijaloga Beograda i Prištine. Diplomatski izvori Tanjuga u Briselu kažu da je zapadni Balkan, kao jedan od prioriteta EU, „deo redovne komunikacije između Brisela i Vašingtona”.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
