Обележена годишњица епопеје на Кадињачи

Ужице – Пао је четрнаести километар, ал’ никад неће Кадињача, чуло се и овог 29. новембра на историјском брду код Ужица, где је јуче одржана комеморација поводом 76. годишњице борбе на Кадињачи. Сећање на борце Радничког батаљона организовао је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова, у сарадњи са градом Ужицем и ужичким Народним музејом.

Венце и цвеће уз споменик на Кадињачи положиле су делегације Владе Србије, Војске Србије, града Ужица, Субнора, политичких партија и удружења, родбине бораца. Парастос погинулимa служили су свештеници ужичке цркве, а у уметничком програму наступили глумци, трубачи, као и хор ужичког Учитељског факултета.

Подсетивши на 67 дана Ужичке републике, прве слободне територије у окупираној Европи, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић казао је да је Ужичка република остала симбол отпора, а битка на Кадињачи је запамћена као вид војничког страдања и пожртвовања. – Борба Радничког батаљона била је кључна за даљи отпор и опстанак наше државе. Ти посебни људи: ткачи, пекари, кројачи, артиљерци страдали су до последњег бранећи Ужичку републику. Исказаном храброшћу ушли у ред бесмртних хероја Народноослободилачке борбе, Раднички батаљон је стао уз раме са славним спартанским јунацима. Да би сачували животе других свесно су жртвовали своје, да би осигурали нашу будућност одрекли су се своје – рекао је Станковић.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић истакао је да су борци Радничког батаљона бранећи одступницу Врховном штабу НОП Југославије, партизанским одредима и болници пружили херојски отпор знатно надмоћнијем непријатељу с вером да је слобода вредна сваке жртве. – Ужице с поносом памти хероје Кадињаче – додао је Петковић.

По речима Видосава Ковачевића, заменика председника Субнора, Србија је 1941. године рекла историјско „не“ фашизму и одазвала се позиву КПЈ и Тита да крене у општенародни устанак за борбу до ослобођења: – Лажна је дилема да ли је морало и требало да голоруки народ иде на тенкове. Морао је и хтео је, а прећуткује се чињеница да је војска Краљевине Југославије за само шест дана капитулирала и да су нам у заробљеништво одвели 350.000 војника и официра, међу којима и 200 генерала.