Obeležena godišnjica epopeje na Kadinjači

Užice – Pao je četrnaesti kilometar, al’ nikad neće Kadinjača, čulo se i ovog 29. novembra na istorijskom brdu kod Užica, gde je juče održana komemoracija povodom 76. godišnjice borbe na Kadinjači. Sećanje na borce Radničkog bataljona organizovao je vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, u saradnji sa gradom Užicem i užičkim Narodnim muzejom.

Vence i cveće uz spomenik na Kadinjači položile su delegacije Vlade Srbije, Vojske Srbije, grada Užica, Subnora, političkih partija i udruženja, rodbine boraca. Parastos poginulima služili su sveštenici užičke crkve, a u umetničkom programu nastupili glumci, trubači, kao i hor užičkog Učiteljskog fakulteta.

Podsetivši na 67 dana Užičke republike, prve slobodne teritorije u okupiranoj Evropi, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Negovan Stanković kazao je da je Užička republika ostala simbol otpora, a bitka na Kadinjači je zapamćena kao vid vojničkog stradanja i požrtvovanja. – Borba Radničkog bataljona bila je ključna za dalji otpor i opstanak naše države. Ti posebni ljudi: tkači, pekari, krojači, artiljerci stradali su do poslednjeg braneći Užičku republiku. Iskazanom hrabrošću ušli u red besmrtnih heroja Narodnooslobodilačke borbe, Radnički bataljon je stao uz rame sa slavnim spartanskim junacima. Da bi sačuvali živote drugih svesno su žrtvovali svoje, da bi osigurali našu budućnost odrekli su se svoje – rekao je Stanković.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković istakao je da su borci Radničkog bataljona braneći odstupnicu Vrhovnom štabu NOP Jugoslavije, partizanskim odredima i bolnici pružili herojski otpor znatno nadmoćnijem neprijatelju s verom da je sloboda vredna svake žrtve. – Užice s ponosom pamti heroje Kadinjače – dodao je Petković.

Po rečima Vidosava Kovačevića, zamenika predsednika Subnora, Srbija je 1941. godine rekla istorijsko „ne“ fašizmu i odazvala se pozivu KPJ i Tita da krene u opštenarodni ustanak za borbu do oslobođenja: – Lažna je dilema da li je moralo i trebalo da goloruki narod ide na tenkove. Morao je i hteo je, a prećutkuje se činjenica da je vojska Kraljevine Jugoslavije za samo šest dana kapitulirala i da su nam u zarobljeništvo odveli 350.000 vojnika i oficira, među kojima i 200 generala.