Бугари својатају Горанце

„Бугарска је била међу првим земљама које су признале Косово као државу. Желимо да Бугари на Косову буду признати као мањина, како бисмо им помогли да живе боље и да имају боље могућности да уче матерњи језик и очувају своју културу”, истиче Харалампијев, чије су „Уједињене патриоте” мањински партнер у бугарској влади. Харалампијев каже да су Горанци који живе на Косову браћа, сестре, рођаци и крвни сродници етничких Бугара у Албанији, који су 13. октобра, доношењем Закона о националним мањинама, признати као једна од девет мањина.

Адем Хоџа, једини посланик горанске мањине у Скупштини Косова и члан парламентарне групе Српска листа, за наш лист каже да тим поводом није контактирао са горанском заједницом и да нема информацију да ли је неко ишао у Софију. „Било је неких покушаја, пре пет-шест година, да су поједини Горанци ишли у Софију, вероватно да би некако добили бугарски пасош. Углавном, сви покушавају да нас присвоје. Осим Бугара, то покушавају и Македонци. Али ми смо Горанци, који имају свој национални идентитет, традицију, културу и словенски језик”, истиче Хоџа, који је 13. новембра напустио заседање косовске парламентарне комисије за европске интеграције јер није било превода на српски језик. Хоџа појашњава да по попису Приштине из 2011. на КиМ има 11.500 Горанаца и да зна да су поједини због ратова деведесетих почели да се изјашњавају као Бошњаци.

Откада је Бугарска ушла у ЕУ, многи са Косова покушавају да добију њихов пасош, па тако и Горанци, каже Назим Мехмеди, координатор за сарадњу са медијима у општини Гора. „До сада се, по мојој процени, стотинак Горанаца изјаснило као Бугари, из чисто економских разлога, само да би добили пасош, јер с њим, за разлику од српског којег издаје координациона управа, могу да путују и без виза раде у ЕУ. Они тиме не доводе у питање своје словенско-српско порекло. Наш народ, било чији пасош да узме, неће се одрећи свог идентитета. Треба знати да се Горанци, где год да умру у свету, обавезно сахрањују у Гори”, каже Мехмеди за „Политику”.

Председник Грађанске иницијативе Горанаца др Орхан Драгаш сматра да наша држава због оваквог потеза Софије мора да упути ноту бугарским властима, због покушаја асимилације Горанаца, којима је једина држава Србија: „Ово није први пут да нека нација или нека држава својата Горанце као своје. То су често радили и Албанци и Бошњаци, као и Бугари. Али једина је чињеница да су Горанци – Горанци”.

Драгаш за „Политику” објашњава да је прича о Горанцима као бугарској националној мањини крајње бесмислена. Каже да то није први пут да бугарски националисти у њиховом парламенту покрећу питање Горанаца у Албанији и на Косову као бугарско национално питање. „Горанци су аутохтона етничка заједница, која је увек била део српског корпуса и српске државе. Језик којим Горанци говоре је староштокавски дијалекат српског језика и подсећа на бугарски и македонски, али то нема везе са националним идентитетом, већ са географијом”, наглашава Драгаш.

Веселка Тончева, етнолог Бугарске академије наука, која је у Албанији обимно проучавала бугарску мањину, каже за БИРН да је термин бугарска мањина на Косову нов. „Слика је нејасна. Ако пратимо везу са препознавањем Горанаца као дела бугарске мањине у Албанији и преношењем истог модела на Косово, ми се суочавамо са многим неизвесностима”, упозорила је Тончева.

За др Стевана Гајића из Института за европске студије, у бугарском својатању Горанаца види се координисана политика Софије и Тиране. Признањем бугарске мањине у Албанији на удару су не само Горанци, већ и Македонци, а не би га чудило да Тирана подржи Бугарску и, чак, Србе на Косову преведе у Бугаре. „Циљ је да се сви Словени на том простору прогласе за Бугаре, како би се у некој фази Албанија и Бугарске разграничиле. У том контексту видим и оно што се дешава са непризнатом МПЦ, која покушава да Бугарску православну цркву прогласи мајком црквом”, истиче Гајић.

Овај сарадник ИЕС-а каже да је у нашој јавности мало познато да је почетком новембра у центру Софије постављен споменик који промовише „велику Бугарску”. „На том споменику лав шапом придржава карту велике Бугарске, у коју су укључене цела Македонија и источна Србија до Мораве. Поједини бугарски званичници у медијима отворено говоре да је та мапа место становања бугарског народа, а у политичком дискурсу није јерес рећи за источну Србију да је то западна Бугарска”, објашњава Гајић.