Bugari svojataju Gorance

„Bugarska je bila među prvim zemljama koje su priznale Kosovo kao državu. Želimo da Bugari na Kosovu budu priznati kao manjina, kako bismo im pomogli da žive bolje i da imaju bolje mogućnosti da uče maternji jezik i očuvaju svoju kulturu”, ističe Haralampijev, čije su „Ujedinjene patriote” manjinski partner u bugarskoj vladi. Haralampijev kaže da su Goranci koji žive na Kosovu braća, sestre, rođaci i krvni srodnici etničkih Bugara u Albaniji, koji su 13. oktobra, donošenjem Zakona o nacionalnim manjinama, priznati kao jedna od devet manjina.

Adem Hodža, jedini poslanik goranske manjine u Skupštini Kosova i član parlamentarne grupe Srpska lista, za naš list kaže da tim povodom nije kontaktirao sa goranskom zajednicom i da nema informaciju da li je neko išao u Sofiju. „Bilo je nekih pokušaja, pre pet-šest godina, da su pojedini Goranci išli u Sofiju, verovatno da bi nekako dobili bugarski pasoš. Uglavnom, svi pokušavaju da nas prisvoje. Osim Bugara, to pokušavaju i Makedonci. Ali mi smo Goranci, koji imaju svoj nacionalni identitet, tradiciju, kulturu i slovenski jezik”, ističe Hodža, koji je 13. novembra napustio zasedanje kosovske parlamentarne komisije za evropske integracije jer nije bilo prevoda na srpski jezik. Hodža pojašnjava da po popisu Prištine iz 2011. na KiM ima 11.500 Goranaca i da zna da su pojedini zbog ratova devedesetih počeli da se izjašnjavaju kao Bošnjaci.

Otkada je Bugarska ušla u EU, mnogi sa Kosova pokušavaju da dobiju njihov pasoš, pa tako i Goranci, kaže Nazim Mehmedi, koordinator za saradnju sa medijima u opštini Gora. „Do sada se, po mojoj proceni, stotinak Goranaca izjasnilo kao Bugari, iz čisto ekonomskih razloga, samo da bi dobili pasoš, jer s njim, za razliku od srpskog kojeg izdaje koordinaciona uprava, mogu da putuju i bez viza rade u EU. Oni time ne dovode u pitanje svoje slovensko-srpsko poreklo. Naš narod, bilo čiji pasoš da uzme, neće se odreći svog identiteta. Treba znati da se Goranci, gde god da umru u svetu, obavezno sahranjuju u Gori”, kaže Mehmedi za „Politiku”.

Predsednik Građanske inicijative Goranaca dr Orhan Dragaš smatra da naša država zbog ovakvog poteza Sofije mora da uputi notu bugarskim vlastima, zbog pokušaja asimilacije Goranaca, kojima je jedina država Srbija: „Ovo nije prvi put da neka nacija ili neka država svojata Gorance kao svoje. To su često radili i Albanci i Bošnjaci, kao i Bugari. Ali jedina je činjenica da su Goranci – Goranci”.

Dragaš za „Politiku” objašnjava da je priča o Gorancima kao bugarskoj nacionalnoj manjini krajnje besmislena. Kaže da to nije prvi put da bugarski nacionalisti u njihovom parlamentu pokreću pitanje Goranaca u Albaniji i na Kosovu kao bugarsko nacionalno pitanje. „Goranci su autohtona etnička zajednica, koja je uvek bila deo srpskog korpusa i srpske države. Jezik kojim Goranci govore je staroštokavski dijalekat srpskog jezika i podseća na bugarski i makedonski, ali to nema veze sa nacionalnim identitetom, već sa geografijom”, naglašava Dragaš.

Veselka Tončeva, etnolog Bugarske akademije nauka, koja je u Albaniji obimno proučavala bugarsku manjinu, kaže za BIRN da je termin bugarska manjina na Kosovu nov. „Slika je nejasna. Ako pratimo vezu sa prepoznavanjem Goranaca kao dela bugarske manjine u Albaniji i prenošenjem istog modela na Kosovo, mi se suočavamo sa mnogim neizvesnostima”, upozorila je Tončeva.

Za dr Stevana Gajića iz Instituta za evropske studije, u bugarskom svojatanju Goranaca vidi se koordinisana politika Sofije i Tirane. Priznanjem bugarske manjine u Albaniji na udaru su ne samo Goranci, već i Makedonci, a ne bi ga čudilo da Tirana podrži Bugarsku i, čak, Srbe na Kosovu prevede u Bugare. „Cilj je da se svi Sloveni na tom prostoru proglase za Bugare, kako bi se u nekoj fazi Albanija i Bugarske razgraničile. U tom kontekstu vidim i ono što se dešava sa nepriznatom MPC, koja pokušava da Bugarsku pravoslavnu crkvu proglasi majkom crkvom”, ističe Gajić.

Ovaj saradnik IES-a kaže da je u našoj javnosti malo poznato da je početkom novembra u centru Sofije postavljen spomenik koji promoviše „veliku Bugarsku”. „Na tom spomeniku lav šapom pridržava kartu velike Bugarske, u koju su uključene cela Makedonija i istočna Srbija do Morave. Pojedini bugarski zvaničnici u medijima otvoreno govore da je ta mapa mesto stanovanja bugarskog naroda, a u političkom diskursu nije jeres reći za istočnu Srbiju da je to zapadna Bugarska”, objašnjava Gajić.