Укуси Италије у Србији

Традиција италијанског кулинарства је у Србији изузетно цењена, намирнице и вина пореклом са Апенинског полуострва веома популарне, а рецепти медитеранске кухиње толико распрострањени и у домаћинствима и у ресторанима, да су почели озбиљно да потискују досад неприкосновене балканске гурманлуке.

Али, нису само пица, пармезан, тирамису и кјанти разлог што на нашем тржишту на сваком кораку „налећемо” на Италију: она је у последњих 16 година највећи страни инвеститор у Србији, а прошле године је била други по реду трговински партнер наше земље.

Ове податке је новинарима саопштио Ђузепе Манцо, амбасадор Италије у Београду, на отварању друге по реду „Недеље италијанске кухиње у свету”, манифестације која се истовремено дешавала у 296 дипломатских и конзуларних представништава Италије широм света, са више од хиљаду разноврсних програма, са циљем да се промовишу оригинални италијански производи, здрав начин живота, али и њихова прехрамбена индустрија која доноси изузетне приходе.

Под називом „Укуси Италије у Србији”, манифестацију је од 20. до 26. новембра у нашој земљи организовала амбасада Италије у Београду у сарадњи са Комором италијанско-српских привредника (CCIS), Италијанском агенцијом за спољну трговину (ICE), Удружењем италијанских привредника у Србији (Confindustria Serbia), Италијанским институтом за културу (IIC), Почасним конзулатом Италије у Суботици и Културним центром „Piazza Italia” из Суботице, уз подршку српских и италијанских спонзора.

Више од 20 манифестација било је организовано у Београду, Новом Саду и Суботици, од семинара о кухињи и књижевности, курсева посластичарства, па до дегустација и представљања наполитанских мајстора за пицу.

У складу са интересовањима српске јавности за различите видове кулинарске и ено-гастрономске традиције италијанског идентитета и културе, програм је подељен на пет целина. За привреднике је одржан промотивни сајам у организацији Коморе италијанско-српских привредника. Стручњаци су учествовали у семинару који је приредио Национални истраживачки центар. Студенти Високе хотелијерске школе у Београду слушали су предавања високе кухиње која је држао италијански посластичар Алесандро Петито. Познаваоци вина дружили су се са енологом Барбаром Тамбурини, а љубитељи књижевности са професором Ђан Мариом Анселмијем у Италијанском институту за културу, на тему односа хране и књижевности.

Медитеранска исхрана, која је иначе сврстана на Унескову листу нематеријалне светске баштине, Италију чини једном од најздравијих земаља у свету – у 2017. години проглашена је чак за најздравију, по такозваној Блумберговој листи. Али ова храна доноси Италијанима и још једну врсту добробити, а то је добра зарада од производње и извоза. Како је навео амбасадор Ђузепе Манцо, прехрамбена индустрија је на другом месту у Италији по фактурисаном приходу, са више од 180 милијарди евра, или 11,3 одсто бруто друштвеног производа, односно четири БДП-а Србије!

Амбасадор Манцо је рекао да, поред промоције здраве хране и здравог начина живота (од којег Италија добро зарађује, али који је и део њене културе), један од циљева „Недеље италијанске кухиње у свету” јесте да се грађани упознају са аутентичним италијанским производима, како би научили да их на тржишту разликују од оних који само „звуче” италијански. Према његовом мишљењу, најбоље је купити у радњи оригиналне италијанске намирнице, а онда код куће од њих припремити укусно, здраво и квалитетно јело.

Ми бисмо још додали „по традиционалним италијанским рецептима”, какве овде предлажемо.

Рижото миланезе
Потребно је (за четири особе):
350 г пиринча (риже) округлог зрна, најбоље типа арборио или карнароли
главица црвеног лука
0,5 дл маслиновог уља
50 г маслаца
50 г пармезанапрстохват шафрана
0,5 л белог вина
1,2 л супе од поврћа
со и бели бибер по жељи
Црвени лук очистити и исецкати што ситније. У шерпи, или дубокој тави, загрејати маслиново уље, додати лук и пржити док не постане стакласт. Затим додати рижу да се лагано пржи уз стално мешање. Додати вино (пошто је пиринач врео одмах ће упити арому вина, док ће сувишан алкохол испарити), а онда и мало супе. Уз непрестано мешање доливати супу од поврћа све док рижа не буде „ал денте”, то је мање од 20 минута. Оставити шерпу по страни и након десетак минута додати шафран измешан са мало супе.Пред сервирање додати маслац и рендани пармезан. По потреби додати со и бели бибер.

Шпагети „аљо ољо” – са уљем и белим луком
Потребно је:
паковање шпагета (450-500 г)
3-4 чена белог лука
0,5 дл маслиновог уља
1 свежа љута црвена папричица (или 1 кашика љуте туцане алеве паприке)
со (најбоље крупна морска)
свеж першунов лист за посипање
Дубљу шерпу напунити водом, посолити, па кад проври убацити тестенину. Кувати кратко, да се шпагете не раскувају, односно да остану „ал денте”. Извадити и добро их оцедити. У међувремену на уљу пропржити ситно сецкан бели лук и ситно сецкану папричицу (или алвеу паприку). Насути у тигањ шпагете, добро промешати и служити одмах, посуто сецканим першуном.

Пица маргарита
Потребно је:
3 шоље брашна
1/2 кесице сувог квасца
1/2 шоље млаке воде
кашичица соли
3 свежа, зрела парадајза
250 г свежег младог сира „моцарела“
маслиново уље
со
веза свежег босиљка
Од брашна, квасца и воде замесити тесто средње мекоће, увити га у пластичну фолију и оставити да одстоји у фрижидеру неколико сати, а може и да преноћи. Извадити, премесити (на површини посутој брашном), направити лопту – јуфку, мало је уваљати у брашно и развући оклагијом, што тање, у жељени облик. Тесто одмах ставити у подмазан плех, тако да крајеви буду благо издигнути.
Парадајз попарити врелом водом, оставити на кратко, па ољуштити. Исецкати га на комадиће и пропасирати виљушком, никако у блендеру! Ставити га у тигањ или таву наливену са мало маслиновог уља, посолити и продинстати док се не згусне. Овим сосом премазати тесто, одозго поређати кришке сира. Пећи пицу двадесетак минута у јако загрејаној рерни. Чим се извади посути је листовима босиљка и служити.