Ukusi Italije u Srbiji

Tradicija italijanskog kulinarstva je u Srbiji izuzetno cenjena, namirnice i vina poreklom sa Apeninskog poluostrva veoma popularne, a recepti mediteranske kuhinje toliko rasprostranjeni i u domaćinstvima i u restoranima, da su počeli ozbiljno da potiskuju dosad neprikosnovene balkanske gurmanluke.

Ali, nisu samo pica, parmezan, tiramisu i kjanti razlog što na našem tržištu na svakom koraku „nalećemo” na Italiju: ona je u poslednjih 16 godina najveći strani investitor u Srbiji, a prošle godine je bila drugi po redu trgovinski partner naše zemlje.

Ove podatke je novinarima saopštio Đuzepe Manco, ambasador Italije u Beogradu, na otvaranju druge po redu „Nedelje italijanske kuhinje u svetu”, manifestacije koja se istovremeno dešavala u 296 diplomatskih i konzularnih predstavništava Italije širom sveta, sa više od hiljadu raznovrsnih programa, sa ciljem da se promovišu originalni italijanski proizvodi, zdrav način života, ali i njihova prehrambena industrija koja donosi izuzetne prihode.

Pod nazivom „Ukusi Italije u Srbiji”, manifestaciju je od 20. do 26. novembra u našoj zemlji organizovala ambasada Italije u Beogradu u saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika (CCIS), Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu (ICE), Udruženjem italijanskih privrednika u Srbiji (Confindustria Serbia), Italijanskim institutom za kulturu (IIC), Počasnim konzulatom Italije u Subotici i Kulturnim centrom „Piazza Italia” iz Subotice, uz podršku srpskih i italijanskih sponzora.

Više od 20 manifestacija bilo je organizovano u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, od seminara o kuhinji i književnosti, kurseva poslastičarstva, pa do degustacija i predstavljanja napolitanskih majstora za picu.

U skladu sa interesovanjima srpske javnosti za različite vidove kulinarske i eno-gastronomske tradicije italijanskog identiteta i kulture, program je podeljen na pet celina. Za privrednike je održan promotivni sajam u organizaciji Komore italijansko-srpskih privrednika. Stručnjaci su učestvovali u seminaru koji je priredio Nacionalni istraživački centar. Studenti Visoke hotelijerske škole u Beogradu slušali su predavanja visoke kuhinje koja je držao italijanski poslastičar Alesandro Petito. Poznavaoci vina družili su se sa enologom Barbarom Tamburini, a ljubitelji književnosti sa profesorom Đan Mariom Anselmijem u Italijanskom institutu za kulturu, na temu odnosa hrane i književnosti.

Mediteranska ishrana, koja je inače svrstana na Uneskovu listu nematerijalne svetske baštine, Italiju čini jednom od najzdravijih zemalja u svetu – u 2017. godini proglašena je čak za najzdraviju, po takozvanoj Blumbergovoj listi. Ali ova hrana donosi Italijanima i još jednu vrstu dobrobiti, a to je dobra zarada od proizvodnje i izvoza. Kako je naveo ambasador Đuzepe Manco, prehrambena industrija je na drugom mestu u Italiji po fakturisanom prihodu, sa više od 180 milijardi evra, ili 11,3 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno četiri BDP-a Srbije!

Ambasador Manco je rekao da, pored promocije zdrave hrane i zdravog načina života (od kojeg Italija dobro zarađuje, ali koji je i deo njene kulture), jedan od ciljeva „Nedelje italijanske kuhinje u svetu” jeste da se građani upoznaju sa autentičnim italijanskim proizvodima, kako bi naučili da ih na tržištu razlikuju od onih koji samo „zvuče” italijanski. Prema njegovom mišljenju, najbolje je kupiti u radnji originalne italijanske namirnice, a onda kod kuće od njih pripremiti ukusno, zdravo i kvalitetno jelo.

Mi bismo još dodali „po tradicionalnim italijanskim receptima”, kakve ovde predlažemo.

Rižoto milaneze
Potrebno je (za četiri osobe):
350 g pirinča (riže) okruglog zrna, najbolje tipa arborio ili karnaroli
glavica crvenog luka
0,5 dl maslinovog ulja
50 g maslaca
50 g parmezanaprstohvat šafrana
0,5 l belog vina
1,2 l supe od povrća
so i beli biber po želji
Crveni luk očistiti i iseckati što sitnije. U šerpi, ili dubokoj tavi, zagrejati maslinovo ulje, dodati luk i pržiti dok ne postane staklast. Zatim dodati rižu da se lagano prži uz stalno mešanje. Dodati vino (pošto je pirinač vreo odmah će upiti aromu vina, dok će suvišan alkohol ispariti), a onda i malo supe. Uz neprestano mešanje dolivati supu od povrća sve dok riža ne bude „al dente”, to je manje od 20 minuta. Ostaviti šerpu po strani i nakon desetak minuta dodati šafran izmešan sa malo supe.Pred serviranje dodati maslac i rendani parmezan. Po potrebi dodati so i beli biber.

Špageti „aljo oljo” – sa uljem i belim lukom
Potrebno je:
pakovanje špageta (450-500 g)
3-4 čena belog luka
0,5 dl maslinovog ulja
1 sveža ljuta crvena papričica (ili 1 kašika ljute tucane aleve paprike)
so (najbolje krupna morska)
svež peršunov list za posipanje
Dublju šerpu napuniti vodom, posoliti, pa kad provri ubaciti testeninu. Kuvati kratko, da se špagete ne raskuvaju, odnosno da ostanu „al dente”. Izvaditi i dobro ih ocediti. U međuvremenu na ulju propržiti sitno seckan beli luk i sitno seckanu papričicu (ili alveu papriku). Nasuti u tiganj špagete, dobro promešati i služiti odmah, posuto seckanim peršunom.

Pica margarita
Potrebno je:
3 šolje brašna
1/2 kesice suvog kvasca
1/2 šolje mlake vode
kašičica soli
3 sveža, zrela paradajza
250 g svežeg mladog sira „mocarela“
maslinovo ulje
so
veza svežeg bosiljka
Od brašna, kvasca i vode zamesiti testo srednje mekoće, uviti ga u plastičnu foliju i ostaviti da odstoji u frižideru nekoliko sati, a može i da prenoći. Izvaditi, premesiti (na površini posutoj brašnom), napraviti loptu – jufku, malo je uvaljati u brašno i razvući oklagijom, što tanje, u željeni oblik. Testo odmah staviti u podmazan pleh, tako da krajevi budu blago izdignuti.
Paradajz popariti vrelom vodom, ostaviti na kratko, pa oljuštiti. Iseckati ga na komadiće i propasirati viljuškom, nikako u blenderu! Staviti ga u tiganj ili tavu nalivenu sa malo maslinovog ulja, posoliti i prodinstati dok se ne zgusne. Ovim sosom premazati testo, odozgo poređati kriške sira. Peći picu dvadesetak minuta u jako zagrejanoj rerni. Čim se izvadi posuti je listovima bosiljka i služiti.