Чудна тишина обавила Мостар

Специјално за „Политику”

Сања Бјелица Шаговновић

Мостар – Правоснажна пресуда шесторици челника такозване Херцег-Босне у Хагу, којом су осуђени на 111 година затвора за удружени злочиначки подухват у којем је учествовао и тадашњи државни врх Хрватске, поделила је поново по ратној линији, ионако подељен, град на Неретви.

Мостар, који је био место најжешћих сукоба Хрвата и Бошњака и у коме су ратне ране и данас видљиве, ових дана проживљава тешке тренутке. Последња два дана као да је небо пало на Мостар. Чудна тишина већ два дана обавила је цели град. Једне је обавила туга за својима, друге туга од сећања на тешке ратне дане, трећи пак страхују од сваке тешке речи.

Хрвати, који већином живе у западном делу града и чији су ратни команданти осуђени, у шоку су, разочарани и огорчени. Жале за својим челницима, за генералом Слободном Праљком који је након изрицања пресуде попио отров, али највише их боли то што је Хрватска окарактерисана као агресор и што је пресуђен удружени злочиначки подухват.

На другој страни града, међу Бошњацима, задовољство због пресуде, али незадовољство због чињенице да је у правоснажној пресуди наведено да је Стари мост, симбол града, наведен као легитиман војни циљ. Ипак кажу, потврђено је да га је срушио ХВО под командом генерала Праљка и да то зна цели свет.

Иако задовољни пресудом, Бошњаке боли што њихове комшије с десне обале Неретве хрватску шесторку проглашавају херојима.

У среду је на стотине Хрвата Мостара изашло код споменика хрватским борцима и запалило свеће за Праљка. Исто је учињено и у Широком Бријегу и Чапљни. Угоститељски и трговачки објекти у Мостару су затворени у 19 часова. Иако је у граду било сабласно тихо, специјална полиција са дугим цевима стајала је у среду навече дуж некадашње ратне линије разграничења.

У Широком Бријегу полиција је забранила долазак на утакмицу навијачима Сарајева оценивши тај догађај као високоризичан. У Праљковој родној Чапљни освануо је мурал с његовим ликом у центру града. „Немам речи, наш генерал није злочинац”, наводи један Чапљинац.

Колика је огорченост међу Хрватима, посебно припадницима борачких категорија, најбоље одсликава изјава мостарског  ратног команданта  Петра Зеленике: „Шта рећи после пресуде? Најрадије бих и ја попио оно што и Праљак.” Оцењује да је Хашки суд политички и да нема везе с правдом, те додаје да се нада да ће доћи разум међу људе у БиХ.

Челници хрватских странака окупљених у Хрватски народни сабор (ХНС) оценили су да је пресуда шесторици челника Херцег-Босне у Хагу неприхватљива, правно неутемељена и злочиначка према сваком часном представнику ХВО-а и хрватског народа.

Хрватски члан Председништва БиХ Драган Човић истиче да пресуда не доприноси помирењу у БиХ, те да представља покушај дерогирања историје. „То је апсурд и нама је апсолутно неприхватљиво и зато више боли. Ми смо сви очекивали да ћемо те људе дочекати на слободи. Ипак смо били спремни и на друго, јер ово није суд правде већ политички суд који има своје друге задатке”, нагласио је Човић.

Појавиле су се и оцене да ће ова пресуда додатно нарушити односе Хрвата и Бошњака у Федерацији БиХ, те погоршати положај Хрвата у БиХ. Стога Човић позива на смиреност и наводи да ће се хрватски политички представници наставити борити за европску БиХ у којој ће сва три народа бити равноправна.

С друге стране, поратни градоначелник Мостара, који је у тај град довео скоро цели свет да заједно обнови Стари мост, Сафет Оручевић каже да је коначна пресуда Прлићу и осталим тачка на врло мучну и тешку прошлост Мостара, као и целе БиХ, али и нова шанса за будућност. У целој ситуацији, мишљења је, не постоји нико ко треба да ликује, али неки људи, првенствено жртве, могу доживети сатисфакцију. „Једноставно се новим корацима мора кренути напред. Уништени су сви наши животи, животи оних који су ратовали, оних који су избегли, оних којих су протерани из БиХ и Мостара... Нема нико срећан јер свако носи велику горчину. Они су нам уништили животе, али ми сада треба да оставимо бољи живот новим генерацијама, веровати у суживот и поштен однос. Нема овде нико ништа да ликује”, каже Оручевић за „Политику”.

Као носилац пројекта обнове Старог моста у Мостару каже да је Мостарцима важно да је дефинисано да је ХВО срушио Стари мост.

„Колико је он био мета или не, то показују инсерти из филма. Један судија из Африке сигурно не разуме какве смо емоције према Старом мосту имали и какве имамо данас. Направили смо га, изградили као споменик мира. Шанса је после ове пресуде да се отрезне многи људи и да градимо БиХ”, поручује Оручевић.

Малобројни мостарски Срби по овом питању држе се по страни, иако је недавна прошлост у овом граду, где ратовао свако са сваким и против свакога, оставила бројне ране и за њих.

„Осети се неподношљива напетост, као да је 1993. Људи су страху, јер има фрустрација и с једне и с друге стране. Ипак мислим да сви једва чекају, да све ово прође и да се окрену бољој будућности”, коментар је младе Мостарске чије мишљење дели велики број људи.

Већ дан након пресуде живот се, у граду који девет година није имао изборе, полако враћао у свакодневицу. Ратне ране и теме, ипак ће још дуго остати отворене и видљиве како у граду на Неретви, тако и у целој БиХ.