НАТО жели војни „шенген” у Европи

„Путин је способан знатно брже да пребаци своју војну технику и људство од НАТО-а. Морамо брзо донети неке одлуке како бисмо постигли барем исту брзину као он. Треба нам војни ’шенген’ у Европи”, протеклих месеци грми генерал Хоџиз. „Морамо да испунимо гомилу папира да бисмо пребацили војнике и технику. Не само између две државе него и између региона унутар држава. Војници нам и по седам дана чекају на границама. Нема шансе да интервентне снаге НАТО-а у Европи буду у року од 24 сата пребачене на било коју тачку у Европи.”

Иако генерал признаје да ће бити „врашки тешко задобити поверење свих европских држава” за ову идеју, он од ње не одустаје, док из Москве поручују да Русија не планира да нападне европске земље те да заправо Американци овим желе да направе Европу без граница за своје војнике.

Ипак, министри одбране држава чланица алијансе су на састанку почетком новембра у Бриселу пристали да раде на решавању овог проблема и промени структуре командовања унутар НАТО-а, о чему би коначни суд могли да донесу на састанку у фебруару следеће године. Што се тиче структуре командовања, предвиђене новине су команда за Атлантик, која би била задужена да осигура морске путеве између САД и Европе у случају рата, као и команда за логистику, која би осигуравала брзо пребацивање трупа и наоружавања унутар Европе.

Претходна сазнања медија да се Немачка помиње као држава у којој ће бити смештена та новоформирана команда НАТО-а за логистику на једној конференцији у Берлину потврдио је и генерал Хоџиз.

„Не могу да замислим да је било која друга земља прикладније од Немачке да преузме ту одговорност, са географске тачке гледишта, с тачке гледишта њених могућности”, рекао је он, додајући да се у Немачкој већ налазе бројни амерички војници. „Већина (америчких) војника, које смо стационирали у Европи, живе у покрајинама Хесе, Рајнланд-Фалц, Баден Виртемберг и Баварска. Ми смо ту код куће.”

Амерички генерал сматра да би Немачка могла знатно да убрза транспорт алијансиних трупа и опреме, али уједно Берлину поручује да „тренутно, капацитети Дојче бана (Немачких железница) нису довољни”. Будући да је Немачка на раскршћу, сваки евентуални проблем би успорио пребацивања снага на исток према Пољској, Румунији и Бугарској, тако да је он, на посредан начин, немачкој влади указао шта Американци очекују од њих.

„Ако се неке државе питају на шта би требало да потроше два процента (БДП-а која би чланице НАТО-а требало да троше на одбрану), моја четири главна приоритета имају везе са транспортом”, рекао је он.

Реакција немачких политичара, али и коментатора, засад скоро да нема. Они су очигледно веома добро упознати са идејом да у Немачкој буде логистичка команда алијансе, јер је о томе још у фебруару приликом посете Берлину говорио генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг.

Међутим, истраживања ставова Немаца указују да они већински (53 одсто) сматрају да, у случају војног напада Русије на неку суседну земљу која је чланица алијансе, попут Пољске и Естоније, немачка војска не би требало да ратује са Русима како би одбранила савезнике.

Овакав став већине Немаца не подудара се са потезима владе Ангеле Меркел, која је ове године послала немали број немачких трупа и тенкова у Пољску и Литванију како би били део неколико хиљада припадника снага НАТО-а распоређених зарад одвраћања Москве од евентуалног напада на европске суседе. НАТО је почео да појачава своје одбрамбене капацитете на истоку након што је 2014. године Русија припојила дотад украјинско полуострво Крим.

Немачки медији, пак, не истичу расположење становништва, већ сазнања из тајне интерне процене НАТО-а, која указују на огромне проблеме са логистиком и распоређивањем трупа што би могло да угрози одбрамбену способност алијансе. Дневник „Тагесшпигл” пише о интерној процени да је способност брзог распоређивања снага у Европу „атрофирала од краја хладног рата” те да је у командама НАТО-а у Белгији и Холандији само 6.900 војника, уместо 23.000.

Према речима пензионисаног немачког генерала Клауса Витмана, годинама пре руске анексије Крима, критикован је „недостатак планова о војним ризицима и њиховом санирању за нове чланица НАТО-а на истоку”, али је то остало „само на папиру”.

„Али капацитети који изгубљени или напуштени у много бољим временима, масовно смањење трупа и оружаних система, ерозија структуре, као и смањења у командној структури, не могу се поново обновити и кратком периоду”, истиче Витман, који је сада научни истраживач на Аспен институту. „У Немачкој је схваћено да солидарност коју смо уживали деценијама од наших савезника, сада такође од нас очекују, између осталих, балтичке земље. Када се каже да балтичке земље нису одбрањиве, ја кажем: Западни Берлин такође није био одбрањив, али је ипак био безбедан јер су тамо били распоређени амерички, британски и француски војници.”