NATO želi vojni „šengen” u Evropi

„Putin je sposoban znatno brže da prebaci svoju vojnu tehniku i ljudstvo od NATO-a. Moramo brzo doneti neke odluke kako bismo postigli barem istu brzinu kao on. Treba nam vojni ’šengen’ u Evropi”, proteklih meseci grmi general Hodžiz. „Moramo da ispunimo gomilu papira da bismo prebacili vojnike i tehniku. Ne samo između dve države nego i između regiona unutar država. Vojnici nam i po sedam dana čekaju na granicama. Nema šanse da interventne snage NATO-a u Evropi budu u roku od 24 sata prebačene na bilo koju tačku u Evropi.”

Iako general priznaje da će biti „vraški teško zadobiti poverenje svih evropskih država” za ovu ideju, on od nje ne odustaje, dok iz Moskve poručuju da Rusija ne planira da napadne evropske zemlje te da zapravo Amerikanci ovim žele da naprave Evropu bez granica za svoje vojnike.

Ipak, ministri odbrane država članica alijanse su na sastanku početkom novembra u Briselu pristali da rade na rešavanju ovog problema i promeni strukture komandovanja unutar NATO-a, o čemu bi konačni sud mogli da donesu na sastanku u februaru sledeće godine. Što se tiče strukture komandovanja, predviđene novine su komanda za Atlantik, koja bi bila zadužena da osigura morske puteve između SAD i Evrope u slučaju rata, kao i komanda za logistiku, koja bi osiguravala brzo prebacivanje trupa i naoružavanja unutar Evrope.

Prethodna saznanja medija da se Nemačka pominje kao država u kojoj će biti smeštena ta novoformirana komanda NATO-a za logistiku na jednoj konferenciji u Berlinu potvrdio je i general Hodžiz.

„Ne mogu da zamislim da je bilo koja druga zemlja prikladnije od Nemačke da preuzme tu odgovornost, sa geografske tačke gledišta, s tačke gledišta njenih mogućnosti”, rekao je on, dodajući da se u Nemačkoj već nalaze brojni američki vojnici. „Većina (američkih) vojnika, koje smo stacionirali u Evropi, žive u pokrajinama Hese, Rajnland-Falc, Baden Virtemberg i Bavarska. Mi smo tu kod kuće.”

Američki general smatra da bi Nemačka mogla znatno da ubrza transport alijansinih trupa i opreme, ali ujedno Berlinu poručuje da „trenutno, kapaciteti Dojče bana (Nemačkih železnica) nisu dovoljni”. Budući da je Nemačka na raskršću, svaki eventualni problem bi usporio prebacivanja snaga na istok prema Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj, tako da je on, na posredan način, nemačkoj vladi ukazao šta Amerikanci očekuju od njih.

„Ako se neke države pitaju na šta bi trebalo da potroše dva procenta (BDP-a koja bi članice NATO-a trebalo da troše na odbranu), moja četiri glavna prioriteta imaju veze sa transportom”, rekao je on.

Reakcija nemačkih političara, ali i komentatora, zasad skoro da nema. Oni su očigledno veoma dobro upoznati sa idejom da u Nemačkoj bude logistička komanda alijanse, jer je o tome još u februaru prilikom posete Berlinu govorio generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

Međutim, istraživanja stavova Nemaca ukazuju da oni većinski (53 odsto) smatraju da, u slučaju vojnog napada Rusije na neku susednu zemlju koja je članica alijanse, poput Poljske i Estonije, nemačka vojska ne bi trebalo da ratuje sa Rusima kako bi odbranila saveznike.

Ovakav stav većine Nemaca ne podudara se sa potezima vlade Angele Merkel, koja je ove godine poslala nemali broj nemačkih trupa i tenkova u Poljsku i Litvaniju kako bi bili deo nekoliko hiljada pripadnika snaga NATO-a raspoređenih zarad odvraćanja Moskve od eventualnog napada na evropske susede. NATO je počeo da pojačava svoje odbrambene kapacitete na istoku nakon što je 2014. godine Rusija pripojila dotad ukrajinsko poluostrvo Krim.

Nemački mediji, pak, ne ističu raspoloženje stanovništva, već saznanja iz tajne interne procene NATO-a, koja ukazuju na ogromne probleme sa logistikom i raspoređivanjem trupa što bi moglo da ugrozi odbrambenu sposobnost alijanse. Dnevnik „Tagesšpigl” piše o internoj proceni da je sposobnost brzog raspoređivanja snaga u Evropu „atrofirala od kraja hladnog rata” te da je u komandama NATO-a u Belgiji i Holandiji samo 6.900 vojnika, umesto 23.000.

Prema rečima penzionisanog nemačkog generala Klausa Vitmana, godinama pre ruske aneksije Krima, kritikovan je „nedostatak planova o vojnim rizicima i njihovom saniranju za nove članica NATO-a na istoku”, ali je to ostalo „samo na papiru”.

„Ali kapaciteti koji izgubljeni ili napušteni u mnogo boljim vremenima, masovno smanjenje trupa i oružanih sistema, erozija strukture, kao i smanjenja u komandnoj strukturi, ne mogu se ponovo obnoviti i kratkom periodu”, ističe Vitman, koji je sada naučni istraživač na Aspen institutu. „U Nemačkoj je shvaćeno da solidarnost koju smo uživali decenijama od naših saveznika, sada takođe od nas očekuju, između ostalih, baltičke zemlje. Kada se kaže da baltičke zemlje nisu odbranjive, ja kažem: Zapadni Berlin takođe nije bio odbranjiv, ali je ipak bio bezbedan jer su tamo bili raspoređeni američki, britanski i francuski vojnici.”