Пензијска слагалица са грешком

Она да­ље пи­та, да ли је нор­мал­но да, на­кон де­сет го­ди­на ис­пла­ћи­ва­ња ин­ва­лид­ске пен­зи­је, не­ко пре­и­на­чу­је пр­ви, та­да­шњим за­кон­ским ак­ти­ма утвр­ђе­ни из­нос. 

– Ка­ко на­кон де­це­ни­је ре­тро­ак­тив­но до­ла­зи до ис­прав­ке прет­ход­но да­тог ре­ше­ња? Где је ту мо­ја гре­шка? Од че­га, ко­јих сред­ста­ва да вра­тим тра­же­ни из­нос, ка­да су то мо­је три пен­зи­је у зби­ру? – пи­та на­ша са­го­вор­ни­ца, уве­ре­на да је од­го­вор­ност за евен­ту­ал­ну гре­шку на слу­жби ПИО фон­да. 

Иако јој из пен­зиј­ског фон­да у Сме­де­ре­ву још ни­је сти­гло но­во оба­ве­ште­ње, усме­но су је, ка­же, дан на­кон што је о све­му оба­ве­сти­ла ре­дак­ци­ју, по­зва­ли из Фон­да ПИО.

– Ре­кли су ми да не упла­ћу­јем ових 46.700 ди­на­ра, јер је њи­хо­ва гре­шка у об­ра­чу­ну. И да они тре­ба ме­ни да вра­те око 20.000 ди­на­ра нај­ка­сни­је до 25. де­цем­бра. С тим што и ту са­да има ма­ли про­блем. На­вод­но ми фа­ле два ме­се­ца при­ли­ком упи­си­ва­ња ста­жа из 2003. го­ди­не, што те­шко мо­же да је тач­но, јер сам та­да би­ла на труд­нич­ком бо­ло­ва­њу и тај стаж по­сто­ји. Али, не же­лим ви­ше да се ба­вим ту­ђим гре­шка­ма и то сам при­хва­ти­ла – ка­же Јо­ва­но­ви­ће­ва.

Че­ка, до­да­је, да је и зва­нич­но оба­ве­сте о ис­пра­вље­ној гре­шци, а да је мо­ра­ла да им вра­ти ових 46.700,00 ди­на­ра, то би учи­ни­ла у на­ред­них 10 го­ди­на ко­ли­ко већ ду­го при­ма ин­ва­лид­ску пен­зи­ју.

У ПИО фон­ду од­го­ва­ра­ју да је Дра­га­ни Јо­ва­но­вић при­зна­то пра­во на ин­ва­лид­ску пен­зи­ју 2007. го­ди­не, као и да је на­ве­де­но ре­ше­ње би­ло при­вре­ме­но због не­у­пла­ће­них до­при­но­са за ПИО за 1993. и 1994. го­ди­ну, као и за 2006. до да­на ка­да јој је утвр­ђен пот­пу­ни гу­би­так рад­не спо­соб­но­сти.

По при­ба­вља­њу по­да­та­ка за 2006. го­ди­ну, што је утвр­ђе­но на осно­ву спи­ско­ва еви­ден­ти­ра­них про­ме­на, до­не­то је но­во ре­ше­ње у ок­то­бру 2017. го­ди­не, та­ко­ђе при­вре­ме­но, због пе­ри­о­да за ко­ји до­при­но­си за пен­зиј­ско и ин­ва­лид­ско оси­гу­ра­ње и да­ље ни­су пла­ће­ни.

Из­нос пен­зи­је по дру­гом при­вре­ме­ном ре­ше­њу био је ни­жи од пр­во­бит­ног, што под­ра­зу­ме­ва од­ре­ђе­ни из­нос пре­пла­те. Ме­ђу­тим, у ре­дов­ној кон­тро­ли ре­ше­ња кон­ста­то­ва­но је да по­сто­је усло­ви да се име­но­ва­ној утвр­ди стаж оси­гу­ра­ња за рад­но ан­га­жо­ва­ње у 1993. го­ди­ни, ко­ји је био је­дан од раз­ло­га при­вре­ме­но­сти ре­ше­ња.

Ти­ме је утвр­ђен по­вољ­ни­ји из­нос пен­зи­је у од­но­су на из­нос ко­ји је утвр­ђен прет­ход­ним ре­ше­њи­ма.