Penzijska slagalica sa greškom

Ona da­lje pi­ta, da li je nor­mal­no da, na­kon de­set go­di­na is­pla­ći­va­nja in­va­lid­ske pen­zi­je, ne­ko pre­i­na­ču­je pr­vi, ta­da­šnjim za­kon­skim ak­ti­ma utvr­đe­ni iz­nos. 

– Ka­ko na­kon de­ce­ni­je re­tro­ak­tiv­no do­la­zi do is­prav­ke pret­hod­no da­tog re­še­nja? Gde je tu mo­ja gre­ška? Od če­ga, ko­jih sred­sta­va da vra­tim tra­že­ni iz­nos, ka­da su to mo­je tri pen­zi­je u zbi­ru? – pi­ta na­ša sa­go­vor­ni­ca, uve­re­na da je od­go­vor­nost za even­tu­al­nu gre­šku na slu­žbi PIO fon­da. 

Iako joj iz pen­zij­skog fon­da u Sme­de­re­vu još ni­je sti­glo no­vo oba­ve­šte­nje, usme­no su je, ka­že, dan na­kon što je o sve­mu oba­ve­sti­la re­dak­ci­ju, po­zva­li iz Fon­da PIO.

– Re­kli su mi da ne upla­ću­jem ovih 46.700 di­na­ra, jer je nji­ho­va gre­ška u ob­ra­ču­nu. I da oni tre­ba me­ni da vra­te oko 20.000 di­na­ra naj­ka­sni­je do 25. de­cem­bra. S tim što i tu sa­da ima ma­li pro­blem. Na­vod­no mi fa­le dva me­se­ca pri­li­kom upi­si­va­nja sta­ža iz 2003. go­di­ne, što te­ško mo­že da je tač­no, jer sam ta­da bi­la na trud­nič­kom bo­lo­va­nju i taj staž po­sto­ji. Ali, ne že­lim vi­še da se ba­vim tu­đim gre­ška­ma i to sam pri­hva­ti­la – ka­že Jo­va­no­vi­će­va.

Če­ka, do­da­je, da je i zva­nič­no oba­ve­ste o is­pra­vlje­noj gre­šci, a da je mo­ra­la da im vra­ti ovih 46.700,00 di­na­ra, to bi uči­ni­la u na­red­nih 10 go­di­na ko­li­ko već du­go pri­ma in­va­lid­sku pen­zi­ju.

U PIO fon­du od­go­va­ra­ju da je Dra­ga­ni Jo­va­no­vić pri­zna­to pra­vo na in­va­lid­sku pen­zi­ju 2007. go­di­ne, kao i da je na­ve­de­no re­še­nje bi­lo pri­vre­me­no zbog ne­u­pla­će­nih do­pri­no­sa za PIO za 1993. i 1994. go­di­nu, kao i za 2006. do da­na ka­da joj je utvr­đen pot­pu­ni gu­bi­tak rad­ne spo­sob­no­sti.

Po pri­ba­vlja­nju po­da­ta­ka za 2006. go­di­nu, što je utvr­đe­no na osno­vu spi­sko­va evi­den­ti­ra­nih pro­me­na, do­ne­to je no­vo re­še­nje u ok­to­bru 2017. go­di­ne, ta­ko­đe pri­vre­me­no, zbog pe­ri­o­da za ko­ji do­pri­no­si za pen­zij­sko i in­va­lid­sko osi­gu­ra­nje i da­lje ni­su pla­će­ni.

Iz­nos pen­zi­je po dru­gom pri­vre­me­nom re­še­nju bio je ni­ži od pr­vo­bit­nog, što pod­ra­zu­me­va od­re­đe­ni iz­nos pre­pla­te. Me­đu­tim, u re­dov­noj kon­tro­li re­še­nja kon­sta­to­va­no je da po­sto­je uslo­vi da se ime­no­va­noj utvr­di staž osi­gu­ra­nja za rad­no an­ga­žo­va­nje u 1993. go­di­ni, ko­ji je bio je­dan od raz­lo­ga pri­vre­me­no­sti re­še­nja.

Ti­me je utvr­đen po­volj­ni­ji iz­nos pen­zi­je u od­no­su na iz­nos ko­ji je utvr­đen pret­hod­nim re­še­nji­ma.