Одељење без девојчица

Завирили смо у ово посебно одељење земунске стручне школе, а иза врата класично опремљеног кабинета дочекао нас осмех 31 стидљивог дечака. Не чуди онда што у разреду без иједне девојчице највише причају о аутомобилима и интересују се помоћу којих обновљивих извора енергије ће у будућности они да се крећу.

– У првој години ђаци имају само један уско стручан предмет, потрошачи и извори енергије, и немају праксу, односно дуалну наставу. Она се уводи од друге године, када ће имати четири практична часа, док је од треће године планирано да цео један дан, односно шест часова проводе у хидроелектрани или неком другом предузећу. Наши ученици су веома нестрпљиви и стално запиткују када ће да уче о ветропарковима, претварању сунчеве у топлотну енергију и возилима која се крећу помоћу горива насталих од кукуруза, односно такозване биомасе. Родитељи су можда и нестрпљивији па нас стално запиткују када ће и где да им почне дуална настава и на које стручне екскурзије ћемо да их водимо – објашњава Цивија Јеленковић, разредни старешина и професор електрогрупе предмета, и додаје да су ђаци најпажљивији када им на видео-биму приреди презентације ветрогенератора и „утробе” електрана, или прикаже кинеске плутајуће соларне колекторе који прекривају огромне површине океана.

Овај образовни профил формиран је тако да су сви предмети, колико је могуће, прилагођени обновљивим изворима енергије и областима које су у вези са  њима.

– Часови енглеског језика, на пример, уско су специјализовани. Поред неколико лекција о општим стварима из живота, остале садрже стручне изразе на  енглеском језику који ће им значити у будућем послу и односе се обновљиве енергетске изворе. Наши ђаци уче како се пројектују соларни панели и ветропаркови, али и ко производи најбоље делове за њих и како да процене најбољи однос квалитета и цене тих делова. То је оно за шта ће ови ђаци бити стручни, поред састављања, растављања и одржавања тих система и то су ствари за које их усмеравамо чак и на часовима енглеског језика – сликовито је објаснила Мирјана Ђуришић, професор електрогрупе предмета и чланица петочланог тима које је Министарство просвете овластило да постојећи план и програм прилагоди новоформираном средњошколском профилу.

Податак да је ово занимање будућности, био је главни разлог који је Новобеограђанина Марка Јовановића определило да се школује за електротехничара обновљивих извора енергије.

– Мислим да је поред школовања у сфери информационих технологија ово нешто што би могло да ми обезбеди сигуран посао, па сам се определио за овај смер, јер ме ИТ баш и не занима. Намеравам да упишем факултет који неће бити уско стручно повезан за обновљиве изворе енергије. Али мислим да је добро да за сваки случај имам и ово звање које ће бити јако цењено у будућности, јер никада се не зна шта она носи – истакао је Марко и додао да нестрпљиво ишчекује када ће учити о биомаси и соларној енергији.

Његов школски другар Василије Стојановић прижељкује да ово посебно одељење покрене Србију да постане прва земља у југоисточној Европи која ће обновљиве изворе енергије користити као главно гориво.

– Надам се да ће наше знање помоћи земљи да у будућности не зависи од туђих нафтовода и енергетских коридора. Србија има одличну енергију ветра и кошаве, која је невероватан обновљиви извор енергије, зато сматрам да би ускоро требало да имамо и своје ветрењаче – истиче Василије и додаје да ће и наставак његовог школовања бити ускостручно повезан са овом облашћу.

Његов друг Милан Дијаматовић додаје да се за овај образовни смер определио јер је у вези са енергијом која не загађује земљу, а једнако је корисна као нафта, на пример.

Добијају посебан кабинет и соларни панел

Ђурађ Бањац, директор школе, најављује да ће већ наредних дана контактирати са представницима предузећа у којима би ђаци од другог разреда требало да имају и практични део наставе.

– У складу са смерницама Министарства просвете, за ове ученике биће направљен посебан кабинет, који се сада уређује споља. Од пролећа ћемо да им набавимо одговарајуће машине, као и соларни панел који ће школа да користи. Очекујемо подршку Савета родитеља, локалне самоуправе и Министарства рударства и енергетике – истакао је Бањац и додао да је за формирање овог смера најзаслужнији професор Маријан Иванов, из СТШ „Михајло Пупин” из Куле.