Постали смо земља туриста

Година на измаку биће, по свој прилици, рекордна у српском туризму! Очекује се девизни прилив од око 1,2 милијарде евра од страних гостију. Претходних 12 месеци у госте нам је, наиме, дошло скоро петина више странаца у односу на претходне године, а и сами становници Србије путовали су више, по домовини и по иностранству, сазнајемо од нашег саговорника Мирослава Кнежевића, државног секретара у Министарству трговине, туризма и телекомуникација, као и у службама Туристичке организације Србије (ТОС), која је носилац промоције наше земље у свету, и „Yute” – националне асоцијације туристичких агенција.

Док ових дана заљубљеници у зиму из ормара извлаче капе и рукавице, путницима који су годишњи буџет за одмор – а и слободне дане – већ потрошили остају фотографије са летовања и евоцирање успомена.

Туристичким радницима, међутим, тек предстоји сабирање свих података, али и задовољство, јер већ постојећи подаци указују на одличне резултате – изнад очекиваних.

1. Каква је 2017. била за српски туризам?

Резултати остварени у првих девет месеци ове године су изнад очекивања. Имамо двоцифрене стопе раста у односу на исти период претходне године и када је реч о доласцима (12,4 процента) и ноћењима (10,1 проценат) и страних и домаћих туриста. Посебно је важно да се значајно повећао број потоњих, 18,2 процента у односу на исти период претходне године. То је донело и повећање девизног прилива од туризма – 14 одсто, а како очекујемо да ће се тај тренд наставити, до краја године износ ће бити око 1,2 милијарде евра. То је, уз друге показатеље, податак да ће 2017. бити рекордна у српском туризму.

2. Које су дестинације у Србији најзанимљивије странцима?

Наша земља је позната по планинским и бањским центрима, али је атрактивна за стране госте и због великог броја међународних догађаја, скупова и сајмова који се овде одржавају. Популарна су и такозвана викенд путовања, најчешће у Београд и Нови Сад: ова два града посети готово две трећине од укупног броја страних гостију.

3. Из којих земаља долазе?

Највише је туриста из Босне и Херцеговине, па из Црне Горе, Турске, Русије, Немачке…

4. Колико инострани туристи овде потроше новца?

Будући да у девизни прилив од туризма улази и потрошња транзитних туриста и оних који бродовима посећују Србију, као и странаца који овуда прођу али не ноће, не постоје званични подаци о томе колико дневно оставе новца. У истраживању које је Туристичка организација Србије (ТОС) спровела 2016. године са фирмом „Про позитив”, дошло се до податка да су страни туристи по путовању (не по дану) трошили у просеку 680 евра, и то за само путовање 247 евра, за смештај 183 евра, а на остало 249 евра, независно од броја лица која су учествовала у једном путовању и броју ноћења.

5. Куда смо ми путовали?

Наши туристи највише посећују бање (Врњачку Бања, Сокобању, Бању Ковиљачу, Горњу Трепчу…) и планине (Копаоник, Златибор, Тару, Дивчибаре…). На стимулацију домаћег туристичког промета велики утицај имала је акција са ваучерима, којих је у овој години подељено око 92.000. Ако говоримо о одласцима у иностранство, традиционално највише наших грађана путује у Грчку и земље у окружењу.

6. Колико наши грађани остављају новца ван домовине?

Девизни одлив у периоду од јануара до августа 2017. године износио је 832 милиона евра, што је 12 одсто више у односу на исти период 2016. Разлика у приливу и одливу од туризма за ових осам месеци 2017. износила је 72 милиона евра.

7. Зимска сезона само што није почела. Каква су очекивања у туристичким центрима на планинама?

Будући да планинска места бележе одличне резултате током зимске сезоне у последње три године, очекивања су да ће се тај позитиван тренд наставити. Овакав је успех био и резултат кампања ТОС-а, акције Министарства трговине, туризма и телекомуникација са поделом туристичких ваучера, као и увођења „клизног зимског распуста”, који је омогућио да се продужи туристичка сезона и да се равномерније користе домаћи планински туристички капацитети. Највише туриста очекује се у најпознатијим зимским центрима: на Копаонику, Златибору, Тари, Дивчибарама, Старој планини.

8. Из којих делова света можемо да очекујемо већи број гостију?

Имајући у виду потенцијале тржишта и одлуке о визној либерализацији донете током 2017. године, у наредном раздобљу посебно ће се циљати тржишта Кине, Ирана и Индије, са великим потенцијалима. У Кини су до сада вођене интензивне промотивне активности, а појачаће се и у светлу обележавања 2018. као „Године европског туризма” у Кини. Велико интересовање већ су показали многобројни организатори са поменутих тржишта, и Србија се нашла у њиховим програмима за посету региону. Посебно ће се циљати у 2018. и тржишта Руске Федерације, Израела, земаља региона и нарочито Турске, као и земаља западне Европе.

9. Које би „слабе тачке” требало отклонити како бисмо били конкурентнији? Да ли су то на пример инфраструктура, конобари који не говоре стране језике, слаба понуда сувенира…?

Основни проблеми углавном се односе на саобраћајну инфраструктуру и приступачност туристичких дестинација у унутрашњости. Због тога су веома важна улагања у изградњу ауто-путева, и модернизација железнице. Осим тога оно на чему треба радити јесте што боље упознавање навика и потреба страних туриста, као и едукација запослених како би гости, који посећују нашу земљу, били још задовољнији квалитетом пружених услуга.

10. Какви су планови у надлежном министарству за наредну годину?

На ово питање можемо дати одговор тек након усвајања буџета за 2018.