Postali smo zemlja turista

Godina na izmaku biće, po svoj prilici, rekordna u srpskom turizmu! Očekuje se devizni priliv od oko 1,2 milijarde evra od stranih gostiju. Prethodnih 12 meseci u goste nam je, naime, došlo skoro petina više stranaca u odnosu na prethodne godine, a i sami stanovnici Srbije putovali su više, po domovini i po inostranstvu, saznajemo od našeg sagovornika Miroslava Kneževića, državnog sekretara u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i u službama Turističke organizacije Srbije (TOS), koja je nosilac promocije naše zemlje u svetu, i „Yute” – nacionalne asocijacije turističkih agencija.

Dok ovih dana zaljubljenici u zimu iz ormara izvlače kape i rukavice, putnicima koji su godišnji budžet za odmor – a i slobodne dane – već potrošili ostaju fotografije sa letovanja i evociranje uspomena.

Turističkim radnicima, međutim, tek predstoji sabiranje svih podataka, ali i zadovoljstvo, jer već postojeći podaci ukazuju na odlične rezultate – iznad očekivanih.

1. Kakva je 2017. bila za srpski turizam?

Rezultati ostvareni u prvih devet meseci ove godine su iznad očekivanja. Imamo dvocifrene stope rasta u odnosu na isti period prethodne godine i kada je reč o dolascima (12,4 procenta) i noćenjima (10,1 procenat) i stranih i domaćih turista. Posebno je važno da se značajno povećao broj potonjih, 18,2 procenta u odnosu na isti period prethodne godine. To je donelo i povećanje deviznog priliva od turizma – 14 odsto, a kako očekujemo da će se taj trend nastaviti, do kraja godine iznos će biti oko 1,2 milijarde evra. To je, uz druge pokazatelje, podatak da će 2017. biti rekordna u srpskom turizmu.

2. Koje su destinacije u Srbiji najzanimljivije strancima?

Naša zemlja je poznata po planinskim i banjskim centrima, ali je atraktivna za strane goste i zbog velikog broja međunarodnih događaja, skupova i sajmova koji se ovde održavaju. Popularna su i takozvana vikend putovanja, najčešće u Beograd i Novi Sad: ova dva grada poseti gotovo dve trećine od ukupnog broja stranih gostiju.

3. Iz kojih zemalja dolaze?

Najviše je turista iz Bosne i Hercegovine, pa iz Crne Gore, Turske, Rusije, Nemačke…

4. Koliko inostrani turisti ovde potroše novca?

Budući da u devizni priliv od turizma ulazi i potrošnja tranzitnih turista i onih koji brodovima posećuju Srbiju, kao i stranaca koji ovuda prođu ali ne noće, ne postoje zvanični podaci o tome koliko dnevno ostave novca. U istraživanju koje je Turistička organizacija Srbije (TOS) sprovela 2016. godine sa firmom „Pro pozitiv”, došlo se do podatka da su strani turisti po putovanju (ne po danu) trošili u proseku 680 evra, i to za samo putovanje 247 evra, za smeštaj 183 evra, a na ostalo 249 evra, nezavisno od broja lica koja su učestvovala u jednom putovanju i broju noćenja.

5. Kuda smo mi putovali?

Naši turisti najviše posećuju banje (Vrnjačku Banja, Sokobanju, Banju Koviljaču, Gornju Trepču…) i planine (Kopaonik, Zlatibor, Taru, Divčibare…). Na stimulaciju domaćeg turističkog prometa veliki uticaj imala je akcija sa vaučerima, kojih je u ovoj godini podeljeno oko 92.000. Ako govorimo o odlascima u inostranstvo, tradicionalno najviše naših građana putuje u Grčku i zemlje u okruženju.

6. Koliko naši građani ostavljaju novca van domovine?

Devizni odliv u periodu od januara do avgusta 2017. godine iznosio je 832 miliona evra, što je 12 odsto više u odnosu na isti period 2016. Razlika u prilivu i odlivu od turizma za ovih osam meseci 2017. iznosila je 72 miliona evra.

7. Zimska sezona samo što nije počela. Kakva su očekivanja u turističkim centrima na planinama?

Budući da planinska mesta beleže odlične rezultate tokom zimske sezone u poslednje tri godine, očekivanja su da će se taj pozitivan trend nastaviti. Ovakav je uspeh bio i rezultat kampanja TOS-a, akcije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija sa podelom turističkih vaučera, kao i uvođenja „kliznog zimskog raspusta”, koji je omogućio da se produži turistička sezona i da se ravnomernije koriste domaći planinski turistički kapaciteti. Najviše turista očekuje se u najpoznatijim zimskim centrima: na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari, Divčibarama, Staroj planini.

8. Iz kojih delova sveta možemo da očekujemo veći broj gostiju?

Imajući u vidu potencijale tržišta i odluke o viznoj liberalizaciji donete tokom 2017. godine, u narednom razdoblju posebno će se ciljati tržišta Kine, Irana i Indije, sa velikim potencijalima. U Kini su do sada vođene intenzivne promotivne aktivnosti, a pojačaće se i u svetlu obeležavanja 2018. kao „Godine evropskog turizma” u Kini. Veliko interesovanje već su pokazali mnogobrojni organizatori sa pomenutih tržišta, i Srbija se našla u njihovim programima za posetu regionu. Posebno će se ciljati u 2018. i tržišta Ruske Federacije, Izraela, zemalja regiona i naročito Turske, kao i zemalja zapadne Evrope.

9. Koje bi „slabe tačke” trebalo otkloniti kako bismo bili konkurentniji? Da li su to na primer infrastruktura, konobari koji ne govore strane jezike, slaba ponuda suvenira…?

Osnovni problemi uglavnom se odnose na saobraćajnu infrastrukturu i pristupačnost turističkih destinacija u unutrašnjosti. Zbog toga su veoma važna ulaganja u izgradnju auto-puteva, i modernizacija železnice. Osim toga ono na čemu treba raditi jeste što bolje upoznavanje navika i potreba stranih turista, kao i edukacija zaposlenih kako bi gosti, koji posećuju našu zemlju, bili još zadovoljniji kvalitetom pruženih usluga.

10. Kakvi su planovi u nadležnom ministarstvu za narednu godinu?

Na ovo pitanje možemo dati odgovor tek nakon usvajanja budžeta za 2018.