Караџић је мој приоритет број један
Током моје прве посете Вашингтону на функцији главног тужиоца Трибунала за ратне злочине Уједињених нација, обратила сам се једном од најмоћнијих људи света како бих од њега затражила помоћ. Била је среда поподне, крај септембра 2000. Био је то први у низу апела које ћу током година упућивати владиним службеницима и шефовима међународних организација. Била ми је потребна њихова помоћ у томе да приволим на сарадњу земље које нису сарађивале, као што су биле Србија, Хрватска и Руанда; била ми је потребна помоћ у добијању доказног материјала, а нарочито у хапшењу бегунаца оптужених за ратне злочине. Налазили смо се непосредно поред Беле куће, у згради њене администрације, такозваном „Old Executive Office Building”. Мене и моје сараднике кроз улазну капију увео је један службеник. Прошла сам ходником који је одзвањао од наших корака. Ушли смо у једну канцеларију сличну многима, и ето нас, лице у лице с Моћи, у обличју Џорџа Тенета, директора Централне обавештајне агенције (ЦИА). Претрпан је неодложним обавезама. Десет година након ирачке инвазије на Кувајт и увођења економских санкција које су уништиле животе стотина хиљада Ирачана, Садам Хусеин и даље је на власти. Сви се жале да је барел нафте достигао цену од тридесет пет долара, а за неколико сати Шарон ће се попети на Брдо храма, Харам ал Шариф, палећи фитиљ Друге интифаде. Можда Тенет већ зна да ће за само неколико недеља масе људи испунити улице Београда, свргавајући с власти Слободана Милошевића. У Северној Кореји, Ким Џонг Ил игра се нуклеарним оружјем. Агенти ЦИА на трагу су Осами бин Ладену. До 11. септембра недостаје још једанаест месеци.
(/slika2)Оно што је мени потребно јесте да Тенет координира активности ЦИА с настојањима наше канцеларије и других обавештајних служби и помогне нам у хватању двојице најтраженијих људи на свету, Радована Караџића и Ратка Младића. Трибунал их, између осталог, терети за опсаду и бомбардовање Сарајева, за операције етничког чишћења које су за последицу имале стотине хиљада избеглица и убиство готово седам хиљада пет стотина муслиманских заробљеника, мушкараца и дечака, у Сребреници: био је то најгори масакр који се догодио у Европи након масакра непосредно после Другог светског рата, када су комунистички одреди смрти стрељали хиљаде затвореника које су савезници насилно репатрирали у Југославију. Мој енглески није био баш савршен. Читаво јутро моји сарадници излагали су ме паљби питања, од којих су нека била веома непријатна, како би ме припремили за овај састанак. Тенет зна шта су радили Караџић и Младић у Босни, а посебно у Сребреници. Чини ми се да смо се веома брзо разумели. Ја сматрам да он може да нам пружи информације које је прикупила ЦИА у операцијама праћења, прислушкивања телефонских разговора, да нам да савете и подршку у хапшењима... све што може да убрза хватање ових и других бегунаца.
Тенет коментарише да га Караџић подсећа на сицилијанског шефа мафије. Није ми промакла иронија ове примедбе. Знам понешто о мафијашким босовима. Тенет, који је грчког порекла, испољава медитеранску загриженост, снагу ауторитарне воље и друге особине типичне за сицилијанске мафијашке босове. Ово ми одговара, зато што сваки шеф шпијунске организације мора да поседује ове одлике како би ваљано радио. Уверава ме да је ЦИА активно ангажована у овом лову на човека, али да је хватање Караџића, који никад не разговара телефоном, нити ишта потписује, веома тежак задатак: „Такве људе пратим по читавом свету... Требало нам је седам дана да ухватимо Норијегу, и поред двадесет хиљада војника.” Наводи и име Бин Ладена. Потом додаје: „Караџић је мој приоритет број један.”
Веома сам узбуђена. Од избора, на којим ће Џорџ Буш бити изабран за председника, дели нас само неколико недеља, а шеф обавештајаца једине светске суперсиле управо нас је уверио да његова агенција чини све што је могуће да ухвати једног од наших најтраженијих бегунаца. Враћам се ходницима и излазим у јесење поподне пуно могућности (...) За коју недељу, појавићу се пред Саветом безбедности Уједињених нација и известити га да је, у многим аспектима, наша прва година рада била успешна. Усредсређујемо наш рад на кривично гоњење особа на највишим могућим положајима. Тимови тужилаца Трибунала за Руанду припремају се за суђење великом броју починилаца геноцида. Влада Хрватске почела је да нам ставља на располагање документа која потврђују везу између покојног Фрање Туђмана и других Хрвата на високим положајима са злочинима почињеним у току рата у Босни и Херцеговини. Чини се да се мења и политички ветар у Србији која неће још дуго бити Србија Милошевића. Верујем да ћу бити у стању да решим проблеме рада Тужилаштва за ратне злочине у Југославији, да добијем неопходни доказни материјал, да ухватим оптужене, предам их Суду, угасим светла и пређем на нове изазове.
А опет, не би требало да будем тако наивна. Верујем да ће Тенет одржати своју реч. Ни не помишљам да се одиграва оно што ми на италијанском језику зовемо „зид од гуме”, одбијање упаковано тако да не изгледа као одбијање. Често, када се људима на власти упути некакав захтев или непријатна молба, речи као да се одбијају. Човеку се чини да чује оно што жели. Чини му се чак да је његов напор довео до неког конкретног резултата.
Наставак фељтона у листу " Политика"
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


