Одлазак француског Прислија

Највећа француска рок звезда Џони Холидеј преминуо је у 74. години. Певач, кога су називали француским Елвисом Прислијем, изгубио је битку са раком плућа. Вест о смрти прослављеног певача, који је током каријере дуге 55 година продао више од 110 милиона албума, стигла је од Холидејеве супруге Летиције, која је у саопштењу за јавност навела како је „живео свој читав живот храбро и достојанствено”.

„Краљ је мртав”; „Француска легенда”; „Последњи идол”, само се неки од епитета који се провлаче у текстовима о смрти Холидеја у медијима. Огласио се и француски председник Емануел Макрон, рекавши како је певач урезан у сећање сваког Француза и додавши да се не сме десити да се икада „заборави име, лице, глас и изнад свега концерти Џонија Холидеја”. Француска штампа подсећа и на реченицу коју је својевремено, говорећи свом пријатељу Холидеју, рекао покојни певач Карлос: „Џони је Виктор Иго музике. Ако он умре, Француска стаје…”

Управо је Холидеј тај који је Французе упознао са рокенролом као музичким жанром, још шездесетих година. У каријери, која је трајала више од пола века, спајао је неспојиво, подсећају медији. Био је музички врло еклектичан, певајући баладе и блуз, као и кантри и прогресивни рок. Иако су неки његови потези, које је начинио током каријере, били окарактерисани као бунтовнички, обожавале су га генерације Француза. Називан је „националним благом” и „патријархом француске музике”. Нарочито се памте његови концерти. Током каријере одржао је више од 50 турнеја, а његове наступе походило је више од 28 милиона људи.

Огромна Холидејева популарност у Француској, зачудо, није се „преселила” на остатак света. Иако је био добро знан у Европи, није успео да се наметне на англосаксонском музичком тржишту.

Рођен је као Жан Филип Смет 15. јуна 1943. године у Паризу од мајке Францускиње и оца Белгијанца. Међутим, читав живот прогањала га је огромна празнина, јер су га родитељи напустили још док је био дете. Одрастао је уз ујну, која је радила у кабареу. Отуда и не чуди што га је сцена одмах привукла, и на бини се први пут нашао још као тинејџер. Уметничко име „позајмио” је, како је признао, од свог рођака из Америке.

И крхкост је била особина која га је карактерисала, и отворено је говорио о покушају самоубиства док је још био младић, депресији са којом се суочавао, наркотицима, нарочито кокаином, и великим здравственим проблемима. Одрастање без родитеља имало је још једну туробну последицу – нестабилан љубавни живот, па отуда чак пет бракова који су скандализовали булеварску штампу.

Осим у Француској, живео је у Лондону, Швајцарској, Лос Анђелесу. Друговао је са Џимијем Хендриксом, Миком Џегером, Џоном Леноном, Родом Стјуартом. „Снимали смо по различитим лондонским студијима, али смо се увек сусретали како бисмо заједно попили чај”, сећао се.

На питање новинара „Фигароа” који му је од силних концерата остао урезан у сећање, издвојио је један скорашњи:
„Било је то 2012. године у лондонском `Ројал Алберт холу`. Владала је рокенрол атмосфера. Публика се пењала на бину, као што је то био обичај шездесетих година… А то је нешто што нисам доживео деценијама!”

Када су га једном упитали по чему жели да остане упамћен, цитирао је сам себе, односно реченицу коју би изговорио након сваког успешног наступа: „Вечерас је шоу био одличан!”