Ердоган тражи ревизију турско-грчке границе

„Уговор из Лозане се не спроводи у пракси и неке његове одредбе су нејасне. Муслимани у Тракији (у тој грчкој покрајини их живи више од сто хиљада, мада нису сви турског порекла – прим. ’Политике’) не могу да бирају своје муфтије. То није случај са патријархом у Истанбулу, где нема дискриминације турских држављана грчког порекла. У Тракији чак није дозвољено ни писање речи турски”, изјавио је Ердоган на почетку посете.

Уз упозорење госту да треба да поштује међународно право и европске правне тековине, председник Павлопулос је одвратио: „Он (Уговор из Лозане) дефинисао је територије и суверенитет Грчке и Европске уније и ми немамо шта ту да преговарамо.”

На питање граница између Грчке и Турске осврнуо се и грчки премијер Алексис Ципрас. Он је изјавио да је Ердогану нагласио да Турска, то јест њени авиони, морају престати да нарушавају грчки ваздушни простор, прелећући спорна ненасељена острва-стене у Егеју. Због њих су ове две земље крајем прошлог и почетком овог века у два наврата биле на ивици оружаног сукоба, који је избегнут захваљујући посредовању НАТО-а и САД.

Ердоган је пак рекао да Турска жели дуготрајно решење кипарског проблема, али да је проблем у томе што Грчка избегава преговоре. Преговори о уједињењу острва, који се воде под окриљем УН, поново су запали у кризу иако се једног тренутка учинило да је решење нађено у стварању лабаве федерације. Анкара одбија да са севера острва повуче своје војнике, на чему инсистира Никозија и у томе ужива безрезервну подршку Атине.

Турски председник није пропустио ни да подсети како његова држава захтева изручење осумњичених за учешће у неуспелом државном удару у његовој земљи 2016. године. Реч је о осам турских војника који су армијским хеликоптером побегли у Грчку и ту затражили азил. У Атини упорно објашњавају да о томе одлучују правници а не политичари.

„Договорили смо се да наставимо са разговорима о међусобном поверењу и безбедносним мерама”, преносе Ројтерс и Танјуг Ципрасове речи.

Учестали контакти званичника Турске и Грчке на свим нивоима потврђују да, и поред повремених неспоразума, две земље покушавају да се ослободе бременитог наслеђа прошлости. Ердоганова посету су многи означили као историјску. Последњи шеф турске државе који је посетио Грчку био је Џелал Бајар давне 1952. године.

Промена у односима се први пут осетила после серије разорних земљотреса који су 1999. године, готово у исто време, погодили две земље. Тада су Атина и Анкара спонтано једна другој притекле у помоћ, што је дотад било незамисливо. Та, како ју је неко назвао, „земљотрес дипломатија”, корак по корак довела је до унапређења односа у многим областима, поготово када је реч о економској сарадњи. У очекивању неких бољих времена свесно су у други план гурнути стари проблеми око којих две земље још увек имају непомирљиве ставове.

У разговорима у Атини неће моћи да се заобиђе ни мигрантска криза, која је можда најтеже погодила ове две земље. У Турску је из Сирије и Авганистана стигло три милиона бескућника који сада преко грчких острва покушавају да се домогну земаља западне Европе. Атина подржава споразум који су постигле ЕУ и Анкара јер је то, како се показало, у овом часу једини пут да се, колико-толико, амортизује тај проблем.

Према агенцији Анадолија, Ердоган ће са домаћинима разговарати о заједничкој борби против тероризма. Његов боравак у Атини прате невиђене мере безбедности. Данас ће обићи представнике муслиманске мањине у западној Тракији.