Erdogan traži reviziju tursko-grčke granice

„Ugovor iz Lozane se ne sprovodi u praksi i neke njegove odredbe su nejasne. Muslimani u Trakiji (u toj grčkoj pokrajini ih živi više od sto hiljada, mada nisu svi turskog porekla – prim. ’Politike’) ne mogu da biraju svoje muftije. To nije slučaj sa patrijarhom u Istanbulu, gde nema diskriminacije turskih državljana grčkog porekla. U Trakiji čak nije dozvoljeno ni pisanje reči turski”, izjavio je Erdogan na početku posete.

Uz upozorenje gostu da treba da poštuje međunarodno pravo i evropske pravne tekovine, predsednik Pavlopulos je odvratio: „On (Ugovor iz Lozane) definisao je teritorije i suverenitet Grčke i Evropske unije i mi nemamo šta tu da pregovaramo.”

Na pitanje granica između Grčke i Turske osvrnuo se i grčki premijer Aleksis Cipras. On je izjavio da je Erdoganu naglasio da Turska, to jest njeni avioni, moraju prestati da narušavaju grčki vazdušni prostor, prelećući sporna nenaseljena ostrva-stene u Egeju. Zbog njih su ove dve zemlje krajem prošlog i početkom ovog veka u dva navrata bile na ivici oružanog sukoba, koji je izbegnut zahvaljujući posredovanju NATO-a i SAD.

Erdogan je pak rekao da Turska želi dugotrajno rešenje kiparskog problema, ali da je problem u tome što Grčka izbegava pregovore. Pregovori o ujedinjenju ostrva, koji se vode pod okriljem UN, ponovo su zapali u krizu iako se jednog trenutka učinilo da je rešenje nađeno u stvaranju labave federacije. Ankara odbija da sa severa ostrva povuče svoje vojnike, na čemu insistira Nikozija i u tome uživa bezrezervnu podršku Atine.

Turski predsednik nije propustio ni da podseti kako njegova država zahteva izručenje osumnjičenih za učešće u neuspelom državnom udaru u njegovoj zemlji 2016. godine. Reč je o osam turskih vojnika koji su armijskim helikopterom pobegli u Grčku i tu zatražili azil. U Atini uporno objašnjavaju da o tome odlučuju pravnici a ne političari.

„Dogovorili smo se da nastavimo sa razgovorima o međusobnom poverenju i bezbednosnim merama”, prenose Rojters i Tanjug Ciprasove reči.

Učestali kontakti zvaničnika Turske i Grčke na svim nivoima potvrđuju da, i pored povremenih nesporazuma, dve zemlje pokušavaju da se oslobode bremenitog nasleđa prošlosti. Erdoganova posetu su mnogi označili kao istorijsku. Poslednji šef turske države koji je posetio Grčku bio je Dželal Bajar davne 1952. godine.

Promena u odnosima se prvi put osetila posle serije razornih zemljotresa koji su 1999. godine, gotovo u isto vreme, pogodili dve zemlje. Tada su Atina i Ankara spontano jedna drugoj pritekle u pomoć, što je dotad bilo nezamislivo. Ta, kako ju je neko nazvao, „zemljotres diplomatija”, korak po korak dovela je do unapređenja odnosa u mnogim oblastima, pogotovo kada je reč o ekonomskoj saradnji. U očekivanju nekih boljih vremena svesno su u drugi plan gurnuti stari problemi oko kojih dve zemlje još uvek imaju nepomirljive stavove.

U razgovorima u Atini neće moći da se zaobiđe ni migrantska kriza, koja je možda najteže pogodila ove dve zemlje. U Tursku je iz Sirije i Avganistana stiglo tri miliona beskućnika koji sada preko grčkih ostrva pokušavaju da se domognu zemalja zapadne Evrope. Atina podržava sporazum koji su postigle EU i Ankara jer je to, kako se pokazalo, u ovom času jedini put da se, koliko-toliko, amortizuje taj problem.

Prema agenciji Anadolija, Erdogan će sa domaćinima razgovarati o zajedničkoj borbi protiv terorizma. Njegov boravak u Atini prate neviđene mere bezbednosti. Danas će obići predstavnike muslimanske manjine u zapadnoj Trakiji.