Мадинина трагедија на Балкану
Шестогодишња девојчица из Авганистана која је крајем новембра погинула близу границе између Србије и Хрватске жртва је тињајуће кризе на европским границама, која изазива неописиве патње миграната на балканској рути, пише „Гардијан”.
Дан који се за бројну авганистанску породицу Хусини завршио трагично почео је с трачком наде. После скоро годину дана проведених у Србији, 21. новембра су решили да са шесторо од десеторо деце крену ка Хрватској, јер су чули да је граница мало слабије обезбеђена него претходних месеци. Успели су да се преко ливада и ограда пребаце у Хрватску, али су их неколико сати касније у једном парку покупили полицајци. Уместо да их одведу у станицу, где су се надали да ће затражити азил, на шта по закону ЕУ имају право, одвели су их до пруге и наредили да се врате у Србију.
„Молила сам их да останемо бар једну ноћ. Време је било лоше, ми уморни и промрзли, деца мала, али били су нехумани”, испричала је мајка Муслима репортерки „Гардијана” у Шиду.
Касније, по мрклом мраку, када се теретни воз уз шкрипу зауставио, видели су како Мадина, коју је композиција ударила, лежи на земљи без знакова живота. С тешко повређеним дететом на рукама, упутили су се ка хрватским полицајцима, истим оним који су их претходно послали низ пругу, без упозорења да можда ускоро наилази воз, пише британски лист.
Упркос очевој молби за лекарску помоћ, сместили су породицу у комби, одакле су мало касније Мадину пребацили у амбулантно возило и одвезли, не дозволивши мајци да пође с дететом. Исте вечери породицу су вратили у Србију, без информације где је ћерка, да ли је жива и где могу да се информишу. С друге стране границе наишли су, кажу, на мало више саосећања.
Како је мајка испричала за „Гардијан”, после три дана су добили тело, блатњаво и крваво. „Тако мало тело, а третирали су га као животињу, као пса, не као као људско биће”, испричала је кроз сузе.
Наређено им је да је одмах сахране, без папира и муслиманских обреда. Више од шест сати су се препирали са надлежнима на општинском гробљу у Шиду, желећи да је сахране по својим обичајима, али кажу да су претили целој породици да ће их депортовати ако се буду опирали.
Репортерка „Гардијана” пише да је Мадинин гроб на ободу општинског гробља, необележен.
Хрватске власти негирају да је ова породица уопште крочила у њихову земљу пре него што је девојчица погинула и поричу да гранична полиција има било какве везе с тим што се девојчица нашла на шинама.
Тврде да је породица долазила из правца Србије и да је била с друге странице границе када ју је ударио воз. У Хрватској је, како наводе за „Гардијан”, смрт регистрована само зато што се породица њиховим граничарима обратила за помоћ.
Хуманитарне организације тврде, међутим, да су документовале стотине случајева да Хрватска, Мађарска и Бугарска враћају људе који имају законско право да траже азил, често уз употребу силе. Почетком године једна француска група је упозорила да ово присилно враћање подразумева и пребијање, употребу паса и бибер-спреја.
Лекари без граница наводе да су чули за више случајева да су људе враћали низ пругу на којој је Мадина погинула. „Приче које слушамо сведоче о негативним последицама политике ЕУ на њеним спољним границама. Она и даље излаже људе опасности. Не постоји безбедан начин путовања”, каже за „Гардијан” саветник Лекара без граница за Србију Андреа Контента.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
