Специјалац на крову

Где год се Са­ка­шви­ли по­ја­вио, та др­жа­ва му је од­у­зе­ла др­жа­вљан­ство. Чак и вла­сти­та до­мо­ви­на у ко­јој је у два ман­да­та био пред­сед­ник. У Тби­ли­си­ју су му од­у­зе­ли др­жа­вљан­ство и оп­ту­жи­ли га упра­во за оно за шта он те­ре­ти По­ро­шен­ка.

Иако по­ли­тич­ка суд­би­на бун­тов­ног Са­ка­шви­ли­ја де­лу­је кон­фу­зно – у њој и те ка­ко има си­сте­ма. Је­ди­но у САД ула­зи без про­бле­ма. Та­мо га ни­ко не пи­та да ли има до­ку­мен­та и та­мо се увек вра­ћа. До­ду­ше и у Укра­ји­ну је не­ко­ли­ко ме­се­ци ушао без до­ку­ме­на­та, али су сви та­да зна­ли да је на спе­ци­јал­ном за­дат­ку. За­то је кон­ста­та­ци­ја да су му за ру­ше­ње вла­сти у Ки­је­ву Ру­си пла­ти­ли по­ла ми­ли­о­на до­ла­ра ба­ца­ње пра­ши­не у очи не­у­пу­ће­ни­ма.

По­ро­шен­ко зна за­што се Са­ка­шви­ли вра­тио у Укра­ји­ну и за­што ор­га­ни­зу­је де­мон­стран­те ис­пред се­ди­шта ње­го­ве вла­сти. Ако смог­не сна­ге да по­сле то­ли­ко го­ди­на аме­рич­ких упо­зо­ре­ња спре­чи оти­ца­ње но­ва­ца из бу­џе­та ко­ји Ва­шинг­тон са све ма­ње ен­ту­зи­ја­зма пу­ни, Са­ка­шви­ли ће оста­ти крат­ко у за­тво­ру и вра­ти­ће се у САД.

Ако По­ро­шен­ко­ви рат­ни дру­го­ви, за­слу­жни за фи­нан­си­ра­ње и оку­пља­ње екс­тре­ми­ста у бор­ба­ма с по­бу­ње­ним ис­то­ком зе­мље, не бу­ду има­ли раз­у­ме­ва­ња за чи­ње­ни­цу да ре­во­лу­ци­ја је­де сво­ју де­цу, Са­ка­шви­ли је ту да пре­у­зме власт.

Ипак, не мо­же се по­ре­ћи да се чо­век ко­ји ру­тин­ски већ из­во­ди ре­во­лу­ци­је хра­бро из­но­ва за­ле­ће у но­ве за­дат­ке. Упр­кос не­ми­лој и по­ни­жа­ва­ју­ћој сце­ни ка­да га је у па­у­зи ин­тер­вјуа Би-Би-Си­ју, ка­да је мо­рао да оба­ви те­ле­фон­ски раз­го­вор, ка­ме­ра сни­ма­ла ка­ко се игра кра­ва­том, при­но­си је усти­ма и по­чи­ње да је жва­ће. Ре­во­лу­ци­је ни­су без­о­па­сна ствар, а он је, мо­ра се при­зна­ти, спре­ман да пла­ти цех.

Ако је то до­вољ­на са­тис­фак­ци­ја за стрес ко­ји га је на­те­рао да жва­ће вла­сти­ту кра­ва­ту, за­хва­љу­ју­ћи то­ме што се упу­стио у крат­ки рат с Ру­си­ма 2008. го­ди­не, по­стао је пред­ло­жак за филм­ски лик ко­ји је од­и­грао ле­ген­дар­ни Ен­ди Гар­си­ја у „Пет да­на ра­та”.

Скло­ност ка филм­ским обр­ти­ма у ствар­ном жи­во­ту Са­ка­шви­ли је раз­вио то­ком сво­је укра­јин­ске ро­ле. Оза­рен и не­у­стра­шив, као да има за­штит­ну мре­жу ис­под се­бе, ви­као је с кро­во­ва ки­јев­ских згра­да, опи­рао се хап­ше­њу и пре­пу­штао оп­скур­ним ли­ко­ви­ма на ки­јев­ским ули­ца­ма да га спа­су. Са­да че­ка у при­тво­ру рас­плет спо­ра из­ме­ђу По­ро­шен­ка и Ва­шинг­то­на. У сва­ком слу­ча­ју до­би­ја.