Specijalac na krovu

Gde god se Sa­ka­švi­li po­ja­vio, ta dr­ža­va mu je od­u­ze­la dr­ža­vljan­stvo. Čak i vla­sti­ta do­mo­vi­na u ko­joj je u dva man­da­ta bio pred­sed­nik. U Tbi­li­si­ju su mu od­u­ze­li dr­ža­vljan­stvo i op­tu­ži­li ga upra­vo za ono za šta on te­re­ti Po­ro­šen­ka.

Iako po­li­tič­ka sud­bi­na bun­tov­nog Sa­ka­švi­li­ja de­lu­je kon­fu­zno – u njoj i te ka­ko ima si­ste­ma. Je­di­no u SAD ula­zi bez pro­ble­ma. Ta­mo ga ni­ko ne pi­ta da li ima do­ku­men­ta i ta­mo se uvek vra­ća. Do­du­še i u Ukra­ji­nu je ne­ko­li­ko me­se­ci ušao bez do­ku­me­na­ta, ali su svi ta­da zna­li da je na spe­ci­jal­nom za­dat­ku. Za­to je kon­sta­ta­ci­ja da su mu za ru­še­nje vla­sti u Ki­je­vu Ru­si pla­ti­li po­la mi­li­o­na do­la­ra ba­ca­nje pra­ši­ne u oči ne­u­pu­će­ni­ma.

Po­ro­šen­ko zna za­što se Sa­ka­švi­li vra­tio u Ukra­ji­nu i za­što or­ga­ni­zu­je de­mon­stran­te is­pred se­di­šta nje­go­ve vla­sti. Ako smog­ne sna­ge da po­sle to­li­ko go­di­na ame­rič­kih upo­zo­re­nja spre­či oti­ca­nje no­va­ca iz bu­dže­ta ko­ji Va­šing­ton sa sve ma­nje en­tu­zi­ja­zma pu­ni, Sa­ka­švi­li će osta­ti krat­ko u za­tvo­ru i vra­ti­će se u SAD.

Ako Po­ro­šen­ko­vi rat­ni dru­go­vi, za­slu­žni za fi­nan­si­ra­nje i oku­plja­nje eks­tre­mi­sta u bor­ba­ma s po­bu­nje­nim is­to­kom ze­mlje, ne bu­du ima­li raz­u­me­va­nja za či­nje­ni­cu da re­vo­lu­ci­ja je­de svo­ju de­cu, Sa­ka­švi­li je tu da pre­u­zme vlast.

Ipak, ne mo­že se po­re­ći da se čo­vek ko­ji ru­tin­ski već iz­vo­di re­vo­lu­ci­je hra­bro iz­no­va za­le­će u no­ve za­dat­ke. Upr­kos ne­mi­loj i po­ni­ža­va­ju­ćoj sce­ni ka­da ga je u pa­u­zi in­ter­vjua Bi-Bi-Si­ju, ka­da je mo­rao da oba­vi te­le­fon­ski raz­go­vor, ka­me­ra sni­ma­la ka­ko se igra kra­va­tom, pri­no­si je usti­ma i po­či­nje da je žva­će. Re­vo­lu­ci­je ni­su bez­o­pa­sna stvar, a on je, mo­ra se pri­zna­ti, spre­man da pla­ti ceh.

Ako je to do­volj­na sa­tis­fak­ci­ja za stres ko­ji ga je na­te­rao da žva­će vla­sti­tu kra­va­tu, za­hva­lju­ju­ći to­me što se upu­stio u krat­ki rat s Ru­si­ma 2008. go­di­ne, po­stao je pred­lo­žak za film­ski lik ko­ji je od­i­grao le­gen­dar­ni En­di Gar­si­ja u „Pet da­na ra­ta”.

Sklo­nost ka film­skim obr­ti­ma u stvar­nom ži­vo­tu Sa­ka­švi­li je raz­vio to­kom svo­je ukra­jin­ske ro­le. Oza­ren i ne­u­stra­šiv, kao da ima za­štit­nu mre­žu is­pod se­be, vi­kao je s kro­vo­va ki­jev­skih zgra­da, opi­rao se hap­še­nju i pre­pu­štao op­skur­nim li­ko­vi­ma na ki­jev­skim uli­ca­ma da ga spa­su. Sa­da če­ka u pri­tvo­ru ras­plet spo­ra iz­me­đu Po­ro­šen­ka i Va­šing­to­na. U sva­kom slu­ča­ju do­bi­ja.