Доступно само „Ушће”

Испред многих зграда као што су општине, болнице, поште, банке, стамбене зграде, факултети или средње школе они морају да застану и испланирају готово немогућу ствар – како ће у инвалидским колицима савладати степенице, уске улазе или високе ивичњаке. Закон о планирању и изградњи обавезује инвеститоре да „јавне површине и јавни објекти од општег интереса морају да се учине приступачним особама са инвалидитетом у складу са стандардима приступачности”. Наши саговорници из Београда, Новог Сада и Ниша сагласни су да се ситуација последњих година мења набоље и да је већина новоизграђених објеката приступачна особама са инвалидитетом, али упозоравају да још нема строге контроле да ли објекат испуњава прописане стандарде.

– Једина зграда у Србији која испуњава све стандарде приступачности јесте зграда „МПЦ Ушће”. Приступачне објекте највише граде страни инвеститори, док се код домаћих градитеља понекад дешава да изграде лоше рампе које особе у инвалидским колицима не могу да користе. Код нас је, изгледа, још непознаница како треба да изгледа приступачна зграда, али наша удружења су ту да помогну и саветују све заинтересоване како да своје објекте учине потпуно приступачним – каже Жељко Илић, председник Форума младих са инвалидитетом и координатор „Крос дисабилити мреже Србије”.

Он каже да је, што се тиче приступачности, ситуација нешто боља у Београду и у Војводини, док у градовима на југу Србије, попут Врања или Лесковца, мало објеката испуњава ове стандарде.

Списак државних институција које су неприступачне, а неопходне су особама са инвалидитетом, подужи је. Илић напомиње да су у Београду неприступачни, на пример, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Министарство рада и социјалне политике које решава питања особа са инвалидитетом, као и друга министарства у Немањиној улици, већина градских општина, центара за социјални рад, филијала Пореске управе. Да то не мора да буде тако показују примери општина Нови Београд, Раковица, Врачар и Звездара које имају рампе, приступачне шалтере и лифтове.

– Када идем у Главну пошту треба да чекам испред зграде да се неко смилује и помогне ми да уђем или да службеница из поште изађе испред ако треба да подигнем пакет – прича Александар Јовановић из новосадског Форума младих.

Исти проблем он и друге особе у инвалидским колицима имају и када треба да уђу у Биро за запошљавање, у зграду где се налази лекарска комисија у улици Васе Стајића, у већину новосадских домова здравља. Велики број нишких болница, Клинички центар и медицински објекти унутар њега такође задају проблеме особама са инвалидитетом.

– Неприступачна је, у ствари, већина јавних објеката, међу њима су СУП, зграда суда, кабинет градоначелника, Главна пошта, као и зграда Завода за ментално здравље, која има рампу са великим нагибом па је неупотребљива – каже Анета Илић, секретар „Удружења параплегичара” из Ниша.

У три највећа града у Србији неприступачна је и већина факултета, а ситуација је још гора са средњим школама од којих ретко која има рампу и одговарајуће тоалете. Илићева истиче да је у Нишу приступачан једино Правни факултет, као и да је чула да је Економска школа добила рампу, јер је двоје њихових ученика у инвалидским колицима.

Кретање им донекле побољшава увођење нископодних аутобуса у Београду и Новом Саду, али их у Нишу још нема. Општине Медијана и Пантелеј набавиле су комби возило, али оно се користи само за превоз запослених и ученика, па Анета Илић каже да тај превоз не може да се користи у слободно време.

– Имамо добру сарадњу са Градским саобраћајним предузећем из којег су нам обећали да ће увести више нископодних аутобуса, као и да ће уредити стајалишта тако да њихов ниво буде исти као ниво аутобуса. Такође, у граду има недовољно паркинг места за особе са инвалидитетом, али су нам из Паркинг сервиса најавили да ће овај проблем ускоро решити повећањем броја обележених места – каже Илић.

Ситуација са приступачним тоалетима је још гора. Поједини факултети или болнице у Београду имају рампе, али немају приступачне тоалете, а на потесу од Славије до Калемегдана има само један приступачан тоалет – у кафићу „Руски цар”. Приступачних јавних тоалета у Нишу има само на пумпама OMВ-а.

– Колико ће објеката бити приступачно особама у колицима зависи и од наших удружења и иницијативе. Надамо се да ћемо у оквиру градске скупштине имати посебан савет који ће се бавити питањима особа са инвалидитетом, чиме ћемо добити могућност да учествујемо у доношењу одлука и проналажењу систематских решења проблема приступачности – закључује Жељко Илић.