Dostupno samo „Ušće”

Ispred mnogih zgrada kao što su opštine, bolnice, pošte, banke, stambene zgrade, fakulteti ili srednje škole oni moraju da zastanu i isplaniraju gotovo nemoguću stvar – kako će u invalidskim kolicima savladati stepenice, uske ulaze ili visoke ivičnjake. Zakon o planiranju i izgradnji obavezuje investitore da „javne površine i javni objekti od opšteg interesa moraju da se učine pristupačnim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti”. Naši sagovornici iz Beograda, Novog Sada i Niša saglasni su da se situacija poslednjih godina menja nabolje i da je većina novoizgrađenih objekata pristupačna osobama sa invaliditetom, ali upozoravaju da još nema stroge kontrole da li objekat ispunjava propisane standarde.

– Jedina zgrada u Srbiji koja ispunjava sve standarde pristupačnosti jeste zgrada „MPC Ušće”. Pristupačne objekte najviše grade strani investitori, dok se kod domaćih graditelja ponekad dešava da izgrade loše rampe koje osobe u invalidskim kolicima ne mogu da koriste. Kod nas je, izgleda, još nepoznanica kako treba da izgleda pristupačna zgrada, ali naša udruženja su tu da pomognu i savetuju sve zainteresovane kako da svoje objekte učine potpuno pristupačnim – kaže Željko Ilić, predsednik Foruma mladih sa invaliditetom i koordinator „Kros disabiliti mreže Srbije”.

On kaže da je, što se tiče pristupačnosti, situacija nešto bolja u Beogradu i u Vojvodini, dok u gradovima na jugu Srbije, poput Vranja ili Leskovca, malo objekata ispunjava ove standarde.

Spisak državnih institucija koje su nepristupačne, a neophodne su osobama sa invaliditetom, poduži je. Ilić napominje da su u Beogradu nepristupačni, na primer, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Ministarstvo rada i socijalne politike koje rešava pitanja osoba sa invaliditetom, kao i druga ministarstva u Nemanjinoj ulici, većina gradskih opština, centara za socijalni rad, filijala Poreske uprave. Da to ne mora da bude tako pokazuju primeri opština Novi Beograd, Rakovica, Vračar i Zvezdara koje imaju rampe, pristupačne šaltere i liftove.

– Kada idem u Glavnu poštu treba da čekam ispred zgrade da se neko smiluje i pomogne mi da uđem ili da službenica iz pošte izađe ispred ako treba da podignem paket – priča Aleksandar Jovanović iz novosadskog Foruma mladih.

Isti problem on i druge osobe u invalidskim kolicima imaju i kada treba da uđu u Biro za zapošljavanje, u zgradu gde se nalazi lekarska komisija u ulici Vase Stajića, u većinu novosadskih domova zdravlja. Veliki broj niških bolnica, Klinički centar i medicinski objekti unutar njega takođe zadaju probleme osobama sa invaliditetom.

– Nepristupačna je, u stvari, većina javnih objekata, među njima su SUP, zgrada suda, kabinet gradonačelnika, Glavna pošta, kao i zgrada Zavoda za mentalno zdravlje, koja ima rampu sa velikim nagibom pa je neupotrebljiva – kaže Aneta Ilić, sekretar „Udruženja paraplegičara” iz Niša.

U tri najveća grada u Srbiji nepristupačna je i većina fakulteta, a situacija je još gora sa srednjim školama od kojih retko koja ima rampu i odgovarajuće toalete. Ilićeva ističe da je u Nišu pristupačan jedino Pravni fakultet, kao i da je čula da je Ekonomska škola dobila rampu, jer je dvoje njihovih učenika u invalidskim kolicima.

Kretanje im donekle poboljšava uvođenje niskopodnih autobusa u Beogradu i Novom Sadu, ali ih u Nišu još nema. Opštine Medijana i Pantelej nabavile su kombi vozilo, ali ono se koristi samo za prevoz zaposlenih i učenika, pa Aneta Ilić kaže da taj prevoz ne može da se koristi u slobodno vreme.

– Imamo dobru saradnju sa Gradskim saobraćajnim preduzećem iz kojeg su nam obećali da će uvesti više niskopodnih autobusa, kao i da će urediti stajališta tako da njihov nivo bude isti kao nivo autobusa. Takođe, u gradu ima nedovoljno parking mesta za osobe sa invaliditetom, ali su nam iz Parking servisa najavili da će ovaj problem uskoro rešiti povećanjem broja obeleženih mesta – kaže Ilić.

Situacija sa pristupačnim toaletima je još gora. Pojedini fakulteti ili bolnice u Beogradu imaju rampe, ali nemaju pristupačne toalete, a na potesu od Slavije do Kalemegdana ima samo jedan pristupačan toalet – u kafiću „Ruski car”. Pristupačnih javnih toaleta u Nišu ima samo na pumpama OMV-a.

– Koliko će objekata biti pristupačno osobama u kolicima zavisi i od naših udruženja i inicijative. Nadamo se da ćemo u okviru gradske skupštine imati poseban savet koji će se baviti pitanjima osoba sa invaliditetom, čime ćemo dobiti mogućnost da učestvujemo u donošenju odluka i pronalaženju sistematskih rešenja problema pristupačnosti – zaključuje Željko Ilić.