Излог личности

Колико се трудите да у свакој социјалној ситуацији будете оно што јесте, да будете потпуно искрени, аутентични и спонтани – да другима показујете своје „право лице”? Ако се заиста трудите да увек комуницирате на овакав начин, највероватније ћете имати много проблема са људима. Разлог је што су социјалне ситуације веома различите и што култура комуницирања захтева да у многим ситуацијама носимо своје социјалне маске.

Сваки појединац функционише у два веома различита друштвена круга: у кругу људи са којима је близак и у кругу људи са којима није близак, које можда и не познаје, а који зовемо јавност.

Сувишне у кругу ближњих

У кругу блискости социјалне маске нису пожељне зато што однос блискости подразумева да се блиске особе понашају спонтано, да се показују једна другој управо онаквим какве заиста јесу. Било да је блиски однос типа љубавне везе, било искреног пријатељства, он не трпи да се у њему носи социјална маска и да се буде дволичан. Блискост је могућа само између „једноличних” особа.

У односу на мали број особа са којима појединац може бити близак, он мора комуницирати са свим осталима који сачињавају јавност. У кругу јавности владају друга друштвена правила и особа је присиљена да се непознатим људима представља на одређени начин, да носи одређену социјалну маску и да игра одређену социјалну улогу.

Иако сви имамо искуства са људима који су нам се лажно представили и који су носили лажне социјалне маске, треба разликовати представљање од лажног представљања.

Потреба за ношењем социјалне маске у јавности извире из три разлога. Први је да своју приватност и своје тајне штитимо од радозналости других, посебно од оних који би те информације могли да злоупотребе. Други је да друге људе штитимо од своје искрености и коментара због којих би они могли да се увреде, да се лоше осећају или да постану агресивни или непријатељски према нама. Трећи разлог је да тиме што се другима представљамо на одређени начин утичемо на то како ће се они поставити према нама.

Зато је социјална маска (персона, фасада, јавно Ја, итд.) легитимни део наше личности који нам помаже да боље комуницирамо са јавношћу. Ако замислимо да је личност продавница, онда је њена маска излог те продавнице који је окренут ка улици. Ниједна продавница не може све ставити у излог, већ само неке одабране ствари које дају информацију пролазницима шта има у тој продавници. Пролазници гледају у излог, и ако сматрају да им нешто треба из продавнице, улазе у њу. На исти начин наша социјална маска требало би да буде наш излог и да другима представи неки резиме наше личности, на основу чега се други одлучују какав ће однос имати са нама.

Опасно лажно представљање

Посебан проблем је нечије лажно представљање и завођење других својом лажном маском. Људи често сматрају да такви кавки су нису довољно вредни да би били прихваћени и зато се представљају у далеко бољем светлу него што јесу, пажљиво кријући своје негативне особине. Они то чине зато што верују да када би се другима истинито представили не би били прихваћени. Њихово лажно представљање може бити мање или више вешто, али и када је веома успешно, они имају проблем страха од блискости. Знајући да их је други прихватио на основу лажног представљања они се плаше да другог пусте себи близу јер би онда он увидео какви они заиста јесу и отишао. Због тога су осуђени да социјалну маску носе и у односима блискости, другим речима да уместо искрене блискости имају однос лажне блискости, лажи и преваре.

За разлику од деце која су по природи ствари наивна и која верују да су други заиста такви какви су им се представили, одрасли људи знају да се други само представљају на одређени начин, да лице које им се нуди није исто што и личност друге особе. Зато вештина процењивања других, покушај да се открије шта је иза социјалне маске спада у веома важну социјалну вештину одраслих. Некада је најтеже разликовати маску од лажне маске, а највећа штета настаје када особу са лажном маском пустимо у круг нама најближих особа.