Раскол истока и запада ЕУ око миграната

Канцеларкина критика „просте оцене” односила се на оцену Доналда Туска пред oвај бриселски самит да је постојећа политика обавезних квота за пријем миграната и неефикасна, и фактор раздора међу чланством, те да је зато треба укинути.

Туск је у писму које послао учесницима бриселске вечере потврдио да „на линији исток–запад у ЕУ поводом мигрантске политике постоји отворени раскол”.

Дотичне Тускове оцене распалила су званице и пре него што су стигли у Брисел. Најпре је Димитрис Аврамопулос, европски комесар за миграције, Тусково залагање да се батали јалова политика мигрантских квота, назвао „неевропским”.

Потом се нови чешки премијер Андреј Бабиш, први пут пакујући кофере за лидерски самит у Бриселу, зарекао да „Праг више неће дозволити као 2015. да његова земља надгласавањем у Бриселу буде натерана да спроводи политику коју није сама изабрала”. Бабиш је при томе нагласио да, ако Праг поново буде присиљаван на квоте, „могу и друге земље да напусте ЕУ”.

Путујући за Брисел, грчки премијер Алексис Ципрас је оценио да је Тусков предлог да се одустане од расељавања миграната из држава првог прихвата широм Европе – Италије и Грчке, првенствено – „бесциљан и беспредметан”.

Кад су сели за исти сто, Бабиш је Ципраса назвао „претерано агресивним”, док је Туска похвалио због смелости „да јавно каже оно што многи овде међу нама мисле”. Из комшилука, словачки премијер Роберт Фицо је упозорио да су мигрантске квоте успеле да „стварно поделе Европску унију”.

Из крила западног табора, холандски премијер Марк Руте је оценио као „бесраман” предлог чланица Вишеградске групе (Чешка, Пољска, Словачка и Мађарска) да Италији за јачање контроле либијских граница приложе 35 милиона евра.

„Ово што ради Орбан је срамно. Они покушавају да подмите друге земље да прихвате мигранте које они неће. Европа није банкомат да свако купује само оно што му се свиђа”, додао је Руте.

Заговорницима укидања програма мигрантских квота (из источне и централне Европе) придружиће се и Аустрија.

„Туск је у праву када каже да обавезне квоте нису заживеле.Залагаћу се за то да се ова системски погрешна избегличка политика промени. У међувремену, Аустрија ће одбити обавезне квоте миграната по налогу ЕУ ”, најавио је Себастијан Курц, који идуће седмице преузма функцију аустријског канцелара.

Лидери Немачке, Италије и Француске – водећи заговорници јачања унутрашње солидарности ЕУ пред мигрантским таласом – остали су у мањини на мучној бриселској вечери.

Исход скупа је јуче, 40 минута после поноћи, спортски описао мађарски премијер Виктор Орбан на „Твитеру”.

„Надметали смо се све до сада. Битка је вођена прса у прса, нека врста политичке борбе изблиза: Пољаци, Чеси и Словаци су у њој добро прошли. Држали смо се своје позиције, али нисмо могли да разуверимо противнике.”

Како ће се европски противници међу собом договорити о заједничкој мигрантској политици према милионима тражилаца азила, у овом тренутку је неизвесно. ЕУ је себи дала рок до јуна 2018. године, пред евентуални следећи, трећег талас миграната, да заузме јединствени став о овом питању.

У међувремену, Атина је упозорила Брисел да број миграната који пристижу из Турске поново расте. Финска је упозорила да се све већи број тражилаца азила одбијених у другим европским државама враћа на њену територију, одакле су ушли у ЕУ. Истовремено, Андреј Бабиш је обнародовао да је затражио састанак у четири ока са Жан-Клодом Јункером почетком идуће године да образложи зашто Чешка „нипошто” неће одустати од става да не прихвата нити једног мигранта.