Raskol istoka i zapada EU oko migranata

Kancelarkina kritika „proste ocene” odnosila se na ocenu Donalda Tuska pred ovaj briselski samit da je postojeća politika obaveznih kvota za prijem migranata i neefikasna, i faktor razdora među članstvom, te da je zato treba ukinuti.

Tusk je u pismu koje poslao učesnicima briselske večere potvrdio da „na liniji istok–zapad u EU povodom migrantske politike postoji otvoreni raskol”.

Dotične Tuskove ocene raspalila su zvanice i pre nego što su stigli u Brisel. Najpre je Dimitris Avramopulos, evropski komesar za migracije, Tuskovo zalaganje da se batali jalova politika migrantskih kvota, nazvao „neevropskim”.

Potom se novi češki premijer Andrej Babiš, prvi put pakujući kofere za liderski samit u Briselu, zarekao da „Prag više neće dozvoliti kao 2015. da njegova zemlja nadglasavanjem u Briselu bude naterana da sprovodi politiku koju nije sama izabrala”. Babiš je pri tome naglasio da, ako Prag ponovo bude prisiljavan na kvote, „mogu i druge zemlje da napuste EU”.

Putujući za Brisel, grčki premijer Aleksis Cipras je ocenio da je Tuskov predlog da se odustane od raseljavanja migranata iz država prvog prihvata širom Evrope – Italije i Grčke, prvenstveno – „besciljan i bespredmetan”.

Kad su seli za isti sto, Babiš je Ciprasa nazvao „preterano agresivnim”, dok je Tuska pohvalio zbog smelosti „da javno kaže ono što mnogi ovde među nama misle”. Iz komšiluka, slovački premijer Robert Fico je upozorio da su migrantske kvote uspele da „stvarno podele Evropsku uniju”.

Iz krila zapadnog tabora, holandski premijer Mark Rute je ocenio kao „besraman” predlog članica Višegradske grupe (Češka, Poljska, Slovačka i Mađarska) da Italiji za jačanje kontrole libijskih granica prilože 35 miliona evra.

„Ovo što radi Orban je sramno. Oni pokušavaju da podmite druge zemlje da prihvate migrante koje oni neće. Evropa nije bankomat da svako kupuje samo ono što mu se sviđa”, dodao je Rute.

Zagovornicima ukidanja programa migrantskih kvota (iz istočne i centralne Evrope) pridružiće se i Austrija.

„Tusk je u pravu kada kaže da obavezne kvote nisu zaživele.Zalagaću se za to da se ova sistemski pogrešna izbeglička politika promeni. U međuvremenu, Austrija će odbiti obavezne kvote migranata po nalogu EU ”, najavio je Sebastijan Kurc, koji iduće sedmice preuzma funkciju austrijskog kancelara.

Lideri Nemačke, Italije i Francuske – vodeći zagovornici jačanja unutrašnje solidarnosti EU pred migrantskim talasom – ostali su u manjini na mučnoj briselskoj večeri.

Ishod skupa je juče, 40 minuta posle ponoći, sportski opisao mađarski premijer Viktor Orban na „Tviteru”.

„Nadmetali smo se sve do sada. Bitka je vođena prsa u prsa, neka vrsta političke borbe izbliza: Poljaci, Česi i Slovaci su u njoj dobro prošli. Držali smo se svoje pozicije, ali nismo mogli da razuverimo protivnike.”

Kako će se evropski protivnici među sobom dogovoriti o zajedničkoj migrantskoj politici prema milionima tražilaca azila, u ovom trenutku je neizvesno. EU je sebi dala rok do juna 2018. godine, pred eventualni sledeći, trećeg talas migranata, da zauzme jedinstveni stav o ovom pitanju.

U međuvremenu, Atina je upozorila Brisel da broj migranata koji pristižu iz Turske ponovo raste. Finska je upozorila da se sve veći broj tražilaca azila odbijenih u drugim evropskim državama vraća na njenu teritoriju, odakle su ušli u EU. Istovremeno, Andrej Babiš je obnarodovao da je zatražio sastanak u četiri oka sa Žan-Klodom Junkerom početkom iduće godine da obrazloži zašto Češka „nipošto” neće odustati od stava da ne prihvata niti jednog migranta.