Најимућнији поседују петину светског богатства

О значају политика држава на то колики ће бити јаз у приходима сведоче упоредни подаци за САД и западну Европу, које су 1980. бележиле да један одсто најбогатијих прима око 10 одсто укупних прихода. Међутим, 36 година касније, у САД један одсто најбогатијих зарађује 20 одсто укупних националних прихода, док је тај проценат у западној Европи тек око 12 одсто. Сиромашнија половина становништва у САД је 1980. добијала укупно 21 проценат укупних прихода а прошле године је то било тек 13 одсто. Насупрот томе, у западној Европи сиромашнија половина становништва задржала је удео од око 23 одсто укупних прихода.

У најбогатијој европској држави 10 одсто најбогатијих Немаца контролише око 40 одсто укупних прихода.

„Овај удео је порастао од средине деведесетих”, рекла је за немачку новинску агенцију ДПА Шарлоте Бартелс, из Немачког института за економска истраживања, која је за Извештај о неједнакости у свету прикупљала и анализирала податке из Немачке. „Сиромашнијих 50 одсто је протеклих година значајно изгубило у погледу њиховог удела у укупном приходу. Шездесетих година они су зарађивали око трећине укупне суме, а данас је то пало на само 17 одсто”.

Бартелсова, међутим, покушава да ситуацију прикаже ипак мало светлијом па додаје да „ако рачунате и социјална давања, која нису уврштена у податке о приходима пре опорезивања, бројке за оне који најмање зарађују су вероватно боље”. Што се тиче података колико је кући прихода однела немачка средња класа, они су остали стабилни и у протеклих шест деценија износе око 40 одсто укупних прихода.

„У целини, неједнакост плата није ни радикално нижа, нити виша у односу на пре један век. Али се повећала откад смо ушли у нови век”, истиче она.

Економисти истичу да је главни кривац за раст у неједнакости плата приватизација индустрије, то јест да је продајом државних предузећа приватницима „држава изгубила своју способност да неутралише неједнакост”.

Осим о неједнакости плата на националним и светском нивоу, у Немачкој се све више прича и о драматичној неједнакости између прихода пензионера и пензионерки. Студија Института за економска и друштвена истраживања Фондације Ханс Беклер утврдила је да разлике у пензијама два пола износе чак 53 одсто, при чему су истраживачи анализирали пензије из државног фонда, потом корпоративне пензије, као и додатне приватно уплаћиване пензије.

Просечни Немац добија месечно 1.154 евра државне пензије, а Немица 634 евра, при чему је у Немачкој за егзистенцијални минимум неопходно око хиљаду евра месечно. Ако су уз то имали и корпоративну пензију јер су радили у корпорацији која је хтела да им додатно уплаћује у приватни пензиони фонд, мушкарци примају просечно 593 евра а жене 240 евра. Пет одсто садашњих пензионера и два одсто пензионерки су сами себи уплаћивали и додатну приватну пензију, при чему мушкарци од ње добијају у просеку 485 евра а жене 311.

Неколико је разлога за ове драматичне разлике у пензијама. Најпре, у Немачкој и даље жене за исте послове зарађују 21,6 одсто мање од мушкараца. До пре десетак година у Немачкој је било сасвим уобичајено да жене прекидају своју каријеру све док им сва деца не стасају бар за основну школу. Чак и ако су хтеле да почну да раде годину дана после порођаја, суочавале су се са бројним логистичким проблемима, попут тога да је у Немачкој било уобичајено да јаслице и вртићи раде двократно тако да родитељ мора да дете покупи, одведе на ручак и врати у предшколску установу, које су углавном радиле до 15 часова. Будући да су имале велики прекид у каријери, тешко су после долазиле до плаћенијих радних места.

Тек минулих година све предшколске установе раде без паузе, а све више жена ради пуно радно време, али неопходно је још много времена да ова разлика у пензијама буде умањена а Немачка не буде, после Луксембурга, европска земаља са највећим јазом између пензија које добијају мушкарци и оне које добијају жене.

Око 100 милиона људи бира између хране и лекова

Франкфурт – Безмало 100 милиона људи на свету сваке године буде гурнуто у екстремно сиромаштво због рачуна за здравствену заштиту, указује тек објављени извештај Светске здравствене организације (СЗО) и Светске банке (СБ), који су утврдили да су ови људи рутински принуђени да бирају између лекова и неге, с једне, и хране и образовања, са друге стране, за које на располагању имају 1,9 долара дневно. Додатна 122 милиона људи на свету су због трошкова за здравство принуђени да живе од 3,10 долара дневно, што је граница „умереног сиромаштва”. СЗО и СБ зато захтевају да државе успоставе систем који ће омогућити свима да добију здравствену заштиту без ризика да због тога упадну у финансијске потешкоће. У супротном, тврде, свет неће успети да оствари циљ да до 2030. искорени екстремно сиромаштво.