Najimućniji poseduju petinu svetskog bogatstva

O značaju politika država na to koliki će biti jaz u prihodima svedoče uporedni podaci za SAD i zapadnu Evropu, koje su 1980. beležile da jedan odsto najbogatijih prima oko 10 odsto ukupnih prihoda. Međutim, 36 godina kasnije, u SAD jedan odsto najbogatijih zarađuje 20 odsto ukupnih nacionalnih prihoda, dok je taj procenat u zapadnoj Evropi tek oko 12 odsto. Siromašnija polovina stanovništva u SAD je 1980. dobijala ukupno 21 procenat ukupnih prihoda a prošle godine je to bilo tek 13 odsto. Nasuprot tome, u zapadnoj Evropi siromašnija polovina stanovništva zadržala je udeo od oko 23 odsto ukupnih prihoda.

U najbogatijoj evropskoj državi 10 odsto najbogatijih Nemaca kontroliše oko 40 odsto ukupnih prihoda.

„Ovaj udeo je porastao od sredine devedesetih”, rekla je za nemačku novinsku agenciju DPA Šarlote Bartels, iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, koja je za Izveštaj o nejednakosti u svetu prikupljala i analizirala podatke iz Nemačke. „Siromašnijih 50 odsto je proteklih godina značajno izgubilo u pogledu njihovog udela u ukupnom prihodu. Šezdesetih godina oni su zarađivali oko trećine ukupne sume, a danas je to palo na samo 17 odsto”.

Bartelsova, međutim, pokušava da situaciju prikaže ipak malo svetlijom pa dodaje da „ako računate i socijalna davanja, koja nisu uvrštena u podatke o prihodima pre oporezivanja, brojke za one koji najmanje zarađuju su verovatno bolje”. Što se tiče podataka koliko je kući prihoda odnela nemačka srednja klasa, oni su ostali stabilni i u proteklih šest decenija iznose oko 40 odsto ukupnih prihoda.

„U celini, nejednakost plata nije ni radikalno niža, niti viša u odnosu na pre jedan vek. Ali se povećala otkad smo ušli u novi vek”, ističe ona.

Ekonomisti ističu da je glavni krivac za rast u nejednakosti plata privatizacija industrije, to jest da je prodajom državnih preduzeća privatnicima „država izgubila svoju sposobnost da neutrališe nejednakost”.

Osim o nejednakosti plata na nacionalnim i svetskom nivou, u Nemačkoj se sve više priča i o dramatičnoj nejednakosti između prihoda penzionera i penzionerki. Studija Instituta za ekonomska i društvena istraživanja Fondacije Hans Bekler utvrdila je da razlike u penzijama dva pola iznose čak 53 odsto, pri čemu su istraživači analizirali penzije iz državnog fonda, potom korporativne penzije, kao i dodatne privatno uplaćivane penzije.

Prosečni Nemac dobija mesečno 1.154 evra državne penzije, a Nemica 634 evra, pri čemu je u Nemačkoj za egzistencijalni minimum neophodno oko hiljadu evra mesečno. Ako su uz to imali i korporativnu penziju jer su radili u korporaciji koja je htela da im dodatno uplaćuje u privatni penzioni fond, muškarci primaju prosečno 593 evra a žene 240 evra. Pet odsto sadašnjih penzionera i dva odsto penzionerki su sami sebi uplaćivali i dodatnu privatnu penziju, pri čemu muškarci od nje dobijaju u proseku 485 evra a žene 311.

Nekoliko je razloga za ove dramatične razlike u penzijama. Najpre, u Nemačkoj i dalje žene za iste poslove zarađuju 21,6 odsto manje od muškaraca. Do pre desetak godina u Nemačkoj je bilo sasvim uobičajeno da žene prekidaju svoju karijeru sve dok im sva deca ne stasaju bar za osnovnu školu. Čak i ako su htele da počnu da rade godinu dana posle porođaja, suočavale su se sa brojnim logističkim problemima, poput toga da je u Nemačkoj bilo uobičajeno da jaslice i vrtići rade dvokratno tako da roditelj mora da dete pokupi, odvede na ručak i vrati u predškolsku ustanovu, koje su uglavnom radile do 15 časova. Budući da su imale veliki prekid u karijeri, teško su posle dolazile do plaćenijih radnih mesta.

Tek minulih godina sve predškolske ustanove rade bez pauze, a sve više žena radi puno radno vreme, ali neophodno je još mnogo vremena da ova razlika u penzijama bude umanjena a Nemačka ne bude, posle Luksemburga, evropska zemalja sa najvećim jazom između penzija koje dobijaju muškarci i one koje dobijaju žene.

Oko 100 miliona ljudi bira između hrane i lekova

Frankfurt – Bezmalo 100 miliona ljudi na svetu svake godine bude gurnuto u ekstremno siromaštvo zbog računa za zdravstvenu zaštitu, ukazuje tek objavljeni izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i Svetske banke (SB), koji su utvrdili da su ovi ljudi rutinski prinuđeni da biraju između lekova i nege, s jedne, i hrane i obrazovanja, sa druge strane, za koje na raspolaganju imaju 1,9 dolara dnevno. Dodatna 122 miliona ljudi na svetu su zbog troškova za zdravstvo prinuđeni da žive od 3,10 dolara dnevno, što je granica „umerenog siromaštva”. SZO i SB zato zahtevaju da države uspostave sistem koji će omogućiti svima da dobiju zdravstvenu zaštitu bez rizika da zbog toga upadnu u finansijske poteškoće. U suprotnom, tvrde, svet neće uspeti da ostvari cilj da do 2030. iskoreni ekstremno siromaštvo.