Инжењер у политици

Али тадашња председница Савета за борбу против корупције није додала још нешто: ко се медија лати од медија погине. Нарочито кад оде с власти. Ту судбину је искусио и Ђилас. Од метеорског успона у српској политичкој галаксији на месту председника Народне канцеларије председника републике у мандату Бориса Тадића, министра за НИП и градоначелника Београда претворио се у звезду падалицу. Они медији који су га величали нису се тада либили да га растргну и то су радио чинили.

Као дипломац београдског Машинског факултета, политику је сводио на инжењерски посао, занемарујући идеологију, али се његов математички програм често косио с рационалношћу. Изненада се појављивао, а онда изненада нестајао. Таман се помисли да је ван игре, а он васкрсне као председник КСС-а. Потом се, после успеха кошаркаша и кошаркашица, опет изгуби, али се јави као једина опозициона нада за старо место.

Надајући се да ће поново постати градоначелник, овога пута ће морати да, осим математике, савлада и алхемију. Као шеф демократа, избацио је Вука Јеремића из странке док је Вук био председавајући Генералне скупштине УН. Сада му је потребна Јеремићева подршка, као и инфраструктура демократа, чија су осећања помешана. Неки не могу очима да га гледају, некима се опет привиђа у Старом двору.

Али, мост на Ади изграђен у његовом мандату није илузија, као ни бесплатни уџбеници, помоћ породиљама, тринаеста пензија, бесплатна вантелесна оплодња. Владајућа коалиција тврди да је све то позавршавао задужујући Београђане за 1,2 милијарде евра. После сече платана у Булевару краља Александра прозван је „дрвосечом”. То му је вероватно лакше пало од графита који је могао да чита по зградама док је столовао. Било је много оних који су га прозвали „тајкуном”. Непријатеље је стицао је геометријском прогресијом, нарочито међу својима, које сада уједињује. Слоган би могао да му буде: „Васкрснем, јер знам кад да нестанем.”