Радионице о афричкој уметности

Пен­зи­о­нер­ка Јо­ван­ка јед­на је од два­де­се­так да­ма ко­је су не­дав­но уче­ство­ва­ле на за­вр­шној ра­ди­о­ни­ци по­све­ће­ној из­ра­ди но­во­го­ди­шњих че­стит­ки и укра­са. Мно­го­број­не при­ме­ре укра­ша­ва­ња у раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ма Афри­ке на­у­чи­ла је и Да­на Хра­мов (82) ко­ја се до­сад у Ули­ци Ан­дре Ни­ко­ли­ћа об­ре­ла два­пут. На Се­њак је сти­гла из До­ма за ста­ре „Во­ждо­вац”, што јој ни­ма­ло ни­је би­ло те­шко јер јој, до­да­је, дру­же­ње са кре­а­тив­ним љу­ди­ма па ма­кар они би­ли у тре­ћем до­бу из­у­зет­но при­ја. 

– Већ две го­ди­не се дру­жи­мо са ста­ри­ји­ма, али то не зна­чи да не мо­гу да нам се при­кљу­че и мла­ђи. Че­сто нас зо­ву гра­ђа­ни да пи­та­ју да ли мо­гу да уче­ству­ју на ра­ди­о­ни­ца­ма ако има­ју ма­ње од 55 го­ди­на. На­ша вра­та су отво­ре­на сви­ма и ни­ко­ме не­ће­мо ре­ћи не – уве­ра­ва Ма­ри­ја Алек­сић, ди­рек­тор­ка Му­зе­ја африч­ке умет­но­сти, ко­ји од про­шле го­ди­не ре­а­ли­зу­је про­је­кат „МАУ за све, сви у МАУ – по­се­бан про­грам за ста­ри­је осо­бе”. Дру­же­ње увек по­чи­ње та­ко што ку­сто­си ове му­зеј­ске ку­ће пр­во во­де по­се­ти­о­це кроз стал­ну по­став­ку, те­мат­ске из­ло­жбе, а он­да их у кре­а­тив­ним ра­ди­о­ни­ца­ма упу­ћу­ју у из­ра­ду пред­ме­та и тај­не Цр­ног кон­ти­нен­та. 

Ди­рек­тор­ка под­се­ћа да је све по­че­ло 2015. ка­да је му­зе­ју нов­ча­но по­мо­гла Бал­кан­ска му­зич­ка мре­жа и Вла­да Кра­ље­ви­не Швед­ске. 

– Наш про­стор је та­да при­ла­го­ђен осо­ба­ма са ин­ва­ли­ди­те­том. Те го­ди­не смо го­сто­ва­ли по до­мо­ви­ма за ста­ре, ослу­шки­ва­ли њи­хо­ве по­тре­бе и кре­и­ра­ли про­грам за ста­ри­је – при­се­ћа се Алек­си­ће­ва. 

По­сле два го­ди­шња кру­га, у ко­јем је уче­ство­ва­ло без­ма­ло 500 се­ни­о­ра, већ 4. ја­ну­а­ра 2018. ре­дов­не вре­ме­шне по­се­ти­о­це овог му­зе­ја оче­ку­је те­ма „Шта нам пла­кат ка­же”, док ће ме­сец да­на ка­сни­је по­ла­зни­ци мо­ћи да из­ра­ђу­ју африч­ке по­су­де од гли­не. У мар­ту, у окви­ру те­ме „Ор­на­мен­ти у африч­кој умет­но­сти”, го­сти му­зе­ја пра­ви­ће фо­то-ра­мо­ве са африч­ким мо­ти­ви­ма од ре­ци­кла­жних ма­те­ри­ја­ла. У апри­лу ће се, по­сле пре­да­ва­ња о африч­ком на­ки­ту, из­ра­ђи­ва­ти и на­кит од гли­не и ма­те­ри­ја­ла из при­ро­де, а по­сле мај­ског дру­го­ва­ња на те­му „Умет­ност из­ра­де ке­ра­мич­ких фи­гу­ра у Ети­о­пи­ји”, за 7. јун је пла­ни­ра­на нео­бич­на дру­штве­на игра ман­ка­ла. Већ у ју­лу нај­ста­ри­ји по­се­ти­о­ци има­ће при­ли­ку да са­зна­ју што­шта и на те­му африч­ких пеј­за­жа, а би­ће ор­га­ни­зо­ва­но и сли­ка­ње у ба­шти му­зе­ја.

За ав­густ је пла­ни­ра­на из­ра­да сим­бо­ла на африч­ким „адин­кра” тка­ни­на­ма. Кра­јем ле­та, у сеп­тем­бру, на ра­ди­о­ни­ца­ма на­ме­ње­ним ста­ри­ји­ма би­ће ре­чи о тра­ди­ци­ји осли­ка­ва­ња зи­до­ва ку­ћа у за­пад­ној и ју­жној Афри­ци. У пр­вом је­се­њем ме­се­цу пла­ни­ра­но је пре­да­ва­ње о бо­ја­ма и де­се­ни­ма, као укра­си­ма и сим­бо­ли­ма на тка­ни­на­ма ко­ји су у те­сној ве­зи са пре­да­њем и усме­ном тра­ди­ци­јом Афри­ке. Но­вем­бар је ре­зер­ви­сан за пре­зен­та­ци­ју ко­ла­жа на осно­ву но­вин­ских фо­то­гра­фи­ја. На кра­ју го­ди­не, у де­цем­бру, му­зеј­ски по­што­ва­о­ци мо­ћи ће да слу­ша­ју пре­да­ва­ња о укра­ша­ва­њу у раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ма африч­ког кон­ти­нен­та, а он­да ће на ра­ди­о­ни­ци мо­ћи да из­ра­де ори­ги­нал­не че­стит­ке и укра­се пред до­ла­зе­ће но­во­го­ди­шње и бо­жић­не пра­зни­ке.