Radionice o afričkoj umetnosti

Pen­zi­o­ner­ka Jo­van­ka jed­na je od dva­de­se­tak da­ma ko­je su ne­dav­no uče­stvo­va­le na za­vr­šnoj ra­di­o­ni­ci po­sve­će­noj iz­ra­di no­vo­go­di­šnjih če­stit­ki i ukra­sa. Mno­go­broj­ne pri­me­re ukra­ša­va­nja u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma Afri­ke na­u­či­la je i Da­na Hra­mov (82) ko­ja se do­sad u Uli­ci An­dre Ni­ko­li­ća ob­re­la dva­put. Na Se­njak je sti­gla iz Do­ma za sta­re „Vo­ždo­vac”, što joj ni­ma­lo ni­je bi­lo te­ško jer joj, do­da­je, dru­že­nje sa kre­a­tiv­nim lju­di­ma pa ma­kar oni bi­li u tre­ćem do­bu iz­u­zet­no pri­ja. 

– Već dve go­di­ne se dru­ži­mo sa sta­ri­ji­ma, ali to ne zna­či da ne mo­gu da nam se pri­klju­če i mla­đi. Če­sto nas zo­vu gra­đa­ni da pi­ta­ju da li mo­gu da uče­stvu­ju na ra­di­o­ni­ca­ma ako ima­ju ma­nje od 55 go­di­na. Na­ša vra­ta su otvo­re­na svi­ma i ni­ko­me ne­će­mo re­ći ne – uve­ra­va Ma­ri­ja Alek­sić, di­rek­tor­ka Mu­ze­ja afrič­ke umet­no­sti, ko­ji od pro­šle go­di­ne re­a­li­zu­je pro­je­kat „MAU za sve, svi u MAU – po­se­ban pro­gram za sta­ri­je oso­be”. Dru­že­nje uvek po­či­nje ta­ko što ku­sto­si ove mu­zej­ske ku­će pr­vo vo­de po­se­ti­o­ce kroz stal­nu po­stav­ku, te­mat­ske iz­lo­žbe, a on­da ih u kre­a­tiv­nim ra­di­o­ni­ca­ma upu­ću­ju u iz­ra­du pred­me­ta i taj­ne Cr­nog kon­ti­nen­ta. 

Di­rek­tor­ka pod­se­ća da je sve po­če­lo 2015. ka­da je mu­ze­ju nov­ča­no po­mo­gla Bal­kan­ska mu­zič­ka mre­ža i Vla­da Kra­lje­vi­ne Šved­ske. 

– Naš pro­stor je ta­da pri­la­go­đen oso­ba­ma sa in­va­li­di­te­tom. Te go­di­ne smo go­sto­va­li po do­mo­vi­ma za sta­re, oslu­ški­va­li nji­ho­ve po­tre­be i kre­i­ra­li pro­gram za sta­ri­je – pri­se­ća se Alek­si­će­va. 

Po­sle dva go­di­šnja kru­ga, u ko­jem je uče­stvo­va­lo bez­ma­lo 500 se­ni­o­ra, već 4. ja­nu­a­ra 2018. re­dov­ne vre­me­šne po­se­ti­o­ce ovog mu­ze­ja oče­ku­je te­ma „Šta nam pla­kat ka­že”, dok će me­sec da­na ka­sni­je po­la­zni­ci mo­ći da iz­ra­đu­ju afrič­ke po­su­de od gli­ne. U mar­tu, u okvi­ru te­me „Or­na­men­ti u afrič­koj umet­no­sti”, go­sti mu­ze­ja pra­vi­će fo­to-ra­mo­ve sa afrič­kim mo­ti­vi­ma od re­ci­kla­žnih ma­te­ri­ja­la. U apri­lu će se, po­sle pre­da­va­nja o afrič­kom na­ki­tu, iz­ra­đi­va­ti i na­kit od gli­ne i ma­te­ri­ja­la iz pri­ro­de, a po­sle maj­skog dru­go­va­nja na te­mu „Umet­nost iz­ra­de ke­ra­mič­kih fi­gu­ra u Eti­o­pi­ji”, za 7. jun je pla­ni­ra­na neo­bič­na dru­štve­na igra man­ka­la. Već u ju­lu naj­sta­ri­ji po­se­ti­o­ci ima­će pri­li­ku da sa­zna­ju što­šta i na te­mu afrič­kih pej­za­ža, a bi­će or­ga­ni­zo­va­no i sli­ka­nje u ba­šti mu­ze­ja.

Za av­gust je pla­ni­ra­na iz­ra­da sim­bo­la na afrič­kim „adin­kra” tka­ni­na­ma. Kra­jem le­ta, u sep­tem­bru, na ra­di­o­ni­ca­ma na­me­nje­nim sta­ri­ji­ma bi­će re­či o tra­di­ci­ji osli­ka­va­nja zi­do­va ku­ća u za­pad­noj i ju­žnoj Afri­ci. U pr­vom je­se­njem me­se­cu pla­ni­ra­no je pre­da­va­nje o bo­ja­ma i de­se­ni­ma, kao ukra­si­ma i sim­bo­li­ma na tka­ni­na­ma ko­ji su u te­snoj ve­zi sa pre­da­njem i usme­nom tra­di­ci­jom Afri­ke. No­vem­bar je re­zer­vi­san za pre­zen­ta­ci­ju ko­la­ža na osno­vu no­vin­skih fo­to­gra­fi­ja. Na kra­ju go­di­ne, u de­cem­bru, mu­zej­ski po­što­va­o­ci mo­ći će da slu­ša­ju pre­da­va­nja o ukra­ša­va­nju u raz­li­či­tim de­lo­vi­ma afrič­kog kon­ti­nen­ta, a on­da će na ra­di­o­ni­ci mo­ći da iz­ra­de ori­gi­nal­ne če­stit­ke i ukra­se pred do­la­ze­će no­vo­go­di­šnje i bo­žić­ne pra­zni­ke.